Ponedeljak 04. mar 2024.
t5

Za SRPSKE GIGANTE ne postoje granice: Ovih PET DRŽAVNIH KOMPANIJA pokazalo da se može POSLOVATI SA USPEHOM

Foto: Profimedia/SD ilustracija
Lideri u zemlji i regionu

Predstavljamo vam pet državnih kompanija koje su tokom proteklih 12 meseci na najbolji mogući način dokazale da se u Srbiji može poslovati sa uspehom. Pojedine su unapredile uslugu, druge su sprovele reforme za budućnost, a treće su proširile poslovanje van Srbije i osvajale tržišta širom Evrope i sveta.

top5

Telekom Srbija kao vodeća telekomunikaciona kompanija u zemlji unapredila je i obogatila svoju uslugu kupovinom više kablovskih operatera.   

Telekom je kupio tokom ove i 2018. nekoliko operatera. Cilj tog ulaganja je da vrlo brzo dođe do million korisnika televizije i interneta.
Osim novopazarskog Radio Difuznog Preduzeća Vizija, Telekomu je ove godine odobrena kupovina operatera Limes, JM Oskar, EXE NET, Telemark, SAT TV Meteor i BPP ING.

Telekom Srbija
Foto:Telekom Srbija

Krajem septembra 2019. Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je Telekomu preuzimanje Vizije. U rešenju se ne otkriva tačan udeo Telekoma na tržištu, ali se navodi da i uz prethodno odobrene akvizicije taj udeo ostaje 40-50 odsto. Od kompanija čije je preuzimanje odobreno u ruke Telekoma su, prema podacima Agencije za privredne registre, već prešli EXE NET iz Niša, Telemark Systems iz Čačka, SAT TV Meteor (iz Užica) i BPP ING (iz Grocke).

Telekom je početkom ove i krajem 2018. godine kupio i kablovske operatore Radijus Vektor i Avcom. Napomene uz finansijski izveštaj Telekoma za 2018. pokazuju da je "Avcom" kupljen za 1,5 milijardi dinara (12,7 miliona evra), dok sam Telekom navodi da je "Radijus Vektor" platio 108 miliona evra. Prethodno je, da podsetimo, Telekom u 2018. kupio Kopernikus Technology za 195 miliona evra. Dakle, u kupovinu kablovaca utrošeno je preko 310 miliona evra. 

Kupovinom je dobijeno 120.000 novih internet i televizijskih korisnika koje je imao "Radijus vektor" i 18.000 koje je imao "Avcom".
Iz Telekoma Srbije povodom tih preuzimanja kablovaca kažu da su rešili da stave tačku na zaostajanje Telekoma, da ga postave tamo gde treba da bude nacionalni operator, a to je mesto lidera. Dodaju da su već deset godina ekstremno profitabilni kao kompanija i da nema mesta negativnim komentarima.

Žele, između ostalog, da povećaju broj korisnika kablovske televizije.

Telekom ima ubedljivo najveći profit, ali i najveći broj radnika, više nego svi mobilni i kablovski operatori zajedno. Kupovinom kablovskih operatera su za pet meseci u Srbiji povećali broj TV korisnika za više od 50 odsto, pa ih sada ima preko 700.000, a pokrenut je i kanal "Superstar".

- Internet je jedini siguran prihod u narednih pet decenija - ističu u Telekomu.

Internet portali su ti koji će proizvoditi sadržaj u narednim godinama. Zato su rešili da budu jedan od nosilaca pravljenja lokalnog serijskog, sportskog i naučnog programa. Nije im cilj kupovina televizija, kako ističu u Telekomu, već da idu u korak sa svetskim trendovima. 

Krajem godine stiže još jedna potvrda da je menadžment Telekoma na pravom putu. MTS mobilna mreža proglašena je za najbolju na uporednom testiranju kvaliteta usluga koje pružaju mobilni operatori. Do ovog rezultata se došlo na osnovu sveobuhvatne analize (benchmarkinga) koju treću godinu zaredom sprovodi Regulatorna agencija za elektronske komunikacije (RATEL).

MTS mobilna mreža osvojila je najviše bodova pojedinačno u svakom od segmenata, odnosno najbolje rezultate za govorni servis u velikim gradovima, malim gradovima i na putevima širom Srbije, kao i najbolje rezultate u prenosu podataka i mobilnom internetu, u pomenutim kategorijama, prema svim parametrima (Browsing, Data i Youtube).

top5

Namenska industrija Srbije čiji su proizvodi decenijama bili zastupljeni na svetskom tržištu i ove godine beleži dobre izvozne rezultate. Na pomolu su i novi ugovori pre svega sa azijskim zemljama. Niče i novi pogon borbenih sistema. 

Jug Srbije, odnosno Kuršumlija, dobija fabriku namenske industrije "Borbeni složeni sistemi", a kamen temeljac za pogon, u čiju će izgradnju biti uloženo 20 miliona evra, položen je početkom oktobra 2019.

Osnivač PD "Borbeni složeni sistemi" je državno preduzeće Jugoimport - SDPR.

Jugoimport
Štand Jugoimporta na sajmu "Partner 2019"
Foto: Srbija Danas

U pogonu u Pljakovu, kako se precizira, proizvodiće se komponente za oklopna vozila poput "Lazara" i "Miloša", a imaće 300 zaposlenih, navodi se na sajtu Jugoiport - SDPR. Površina fabričkog komplеksa iznosi 9,97 hektara, dok ćе, kako se dodaje, ukupna površina objеkata biti oko 17.000 metara kvadratnih.

Cеlokupna invеsticiona vrеdnost sa tеhnološkom oprеmom iznosićе oko 45 miliona еvra dok ćе ukupna invеsticiona vrеdnost građеvinskih radova biti 20 miliona еvra i rеalizovaćе sе u tri fazе, navodi Jugoimport SDPR. Investiciona vrednost građevinskih radova tokom 2019. i 2020. godine je 3,8 miliona evra. 

U fabrici u Kuršumliji ćе sе proizvoditi oklopna tеla za borbеna vozila "Miloš" i "Lazar" (izvozni adut naše namenske industrije), različiti dеlovi za samohodnu top haubicu "Nora" i rеalizovati novi projеkti iz razvoja. Takođе, obavljaćе sе standardnе opеracijе sеčеnja mеtala i zavarivanja raznim postupcima u nеkoliko različitih pogona: bravarsko-zavarivački pogon, pogon za obradu mеtala sеčеnjеm, finalna obrada farbara i sačmara, pogon za montažu dеlova.

Lazar, oklopno vozilo
Oklopno vozilo Lazar
Foto: Srbija Danas

Bićе zaposlеno 300 radnika, od čеga jе 250 kvalifikovanih inžеnjеra i majstora raznih struka, odnosno 50 pomoćnih i administrativnih radnika. Fabrika ćе u prvoj fazi zapošljavati 80 radnika u jеdnoj smеni, precizira se na sajtu preduzeća Jugoimport - SDPR koji je i nosilac razvojnih projekata u oblasti naoružanja. 

Inače, Jugoimport SDPR je tokom oktobra ove godine učestvovao na vojnoj paradi u Nikoziji i tada su prеdstavljеnе srpskе samohodnе haubicе "Nora B-52" i borbena oklopna vozila "Miloš" koji su odskora u upotrеbi vojskе Kipra.

Nora
Jugoimportovo naoružanje na paradi u Nikoziji
Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije

Prvi kontigеnt samohodnih haubica "Nora B-52" već je isporučеn Kipru. To jе jеdan od najvеćih ugovora za izvoz borbеnih sistеma koji jе potpisala vojna industrija Srbijе, tačnijе Jugoimport SDPR kao proizvođač "Norе" i "Miloša" i oružanе snagе Kipra.

Sredinom novembra meseca Jugoimport - SDPR je kao državna firma za izvoz naoružanja sa još nekoliko fabrika namenske industrije iz Srbije nastupio na sajmu "Difens end Sekjuriti" (Defense & Security) u Bangkoku. Taj sajam je, kako su tada preneli mediji, pokazao da interes starih poslovnih partnera SDPR-a za naoružanje i opremu iz Srbije ne jenjava, a ima i dosta novih potencijalnih partnera iz Azije koji su bili oduševljeni nastupom kompanije na pomenutom sajmu.   

Odbrambena industrija Srbije je u 2018. ostvarila zaradu i izvoz uvećanu za 13,9 procenata u odnosu na prethodnu godinu i nastaviće da se razvija jer za to ima potencijala. Očekuje se da izvoz naoružanja iz  Srbije u 2019. dostigne vrednost od oko 900 miliona dolara. 

Da podsetimo da Jugoimport - SDPR poseduje i kompaniju "Utva avio-industrija" u koju je uložio pet miliona evra.

Utva
Utva
Foto: Yugoimport SDPR

Kompanija "Utva avio - industrija" je na sajmu NVO "Partnеr 2019" potpisala  ugovorе ukupnе vrеdnosti 1,26 miliona еvra za proizvodnju aviona, rеmont i za poslovе na razvoju novog aviona za potrеbе kompanijе "SmartLink" iz Dubaija. Ugovori sе odnosе na proizvodnju modеrnizovanih aviona dvosеda tipa UTVA 75. Ovi ugovori omogućuju da se nakon višе od 30 godina pokrеnе proizvodnja lеtеlica ovog tipa. Ugovori podrazumеvaju i razvoj i razradu projеktnе dokumеntacijе za lеtеlicu opštе katеgorijе kao i pružanjе dodatnih usluga iz dеlatnosti kompanijе "Utva avio industrija".

Jugoimport - SDPR jе do sada uložio višе od pet miliona еvra u proizvodnе pogonе Utvе kako bi sе stvorili uslovi za proizvodnju i razvoj lеtеlica i omogućilo podizanjе kapacitеta fabrikе kao i kvalitеta usluga.

Preduzeće Jugoimport - SDPR orijentisano je pre svega na razvoj i proizvodnju složenih borbenih sistema, integraciju nastupa i promocije odbrambene industrije Srbije na svetskom tržištu naoružanja i vojne opreme, opremanje Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova složenim naoružanjem iz uvoza, ali i iz sopstvene proizvodnje, što ujedno čini kompanjiju liderom u oblasti naoružanja i vojne opreme u regionu i respektabilnim učesnikom na svetskom tržištu.

top5

Gasifikacija pojedinih delova Srbije i završetak investicionih projekata kao što je magistralni gasovod omogućiće da industrija dobije jeftiniji energent, zadovoljiće se zahtevi investitora, a biće i novih poslovnih prilika za Srbijagas. 

U prvih devet meseci 2019. preduzeće "Srbijagas" zabeležilo je pozitivne poslovne rezulate i sa svim svojim kapacitetima je angažovano na realizaciji investicionih projekata od strateškog značaja, pre svega na izgradnji gasovoda od bugarske do mađarske granice.

magistralni goasovod
Srbija Danas

Iz Ministarstva privrede posle prvog tromesečja 2019. stigla je vest da su "Srbijagas" i EPS ostvarili najbolje poslovne rezultate kada je reč o javnim preduzećima. To javno preduzeće je imalo pet milijardi dinara neto dobiti u prva tri meseca 2019.

JP "Srbijagas" potpisao je ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji na gasifikaciji naseljenih mesta i izgradnji gasovodne mreže u industrijskim zonama u gradovima Кraljevu, Zrenjaninu i Кragujevcu. Prema rečima generalnog direktora Dušana Bajatovića potpisani dokumenti predstavljaju osnovu za završetak gasifikacije u ovim gradovima, koja će omogućiti da svi sadašnji i budući investitori u njihovim industrijskim zonama, ali i domaćinstva u svim naseljenim mestima na njihovom području, imaju na raspolaganju kvalitetan, ekološki energent.

To je dobra vest za Kraljevo, koje očekuje 5.000 novih radnih mesta, jer se izlazi u susret zahtevima investitora u tom gradu, rešava se pitanje gasifikacije na tom području. 

gasifikacija
Foto:Profimedia/Ilustracija

- U Кragujevcu, praktično, završavamo investiciju koju je Grad ranije započeo, a u vezi sa snabdevanjem gasom "Fijata". I sva naseljena mesta u tom gradu, koja do sada nisu bila gasifikovana, dobiće mogućnost da se greju na gas - rekao je direktor JP "Srbijagas". 

U tom preduzeću su zadovoljni i kažu da se privodi kraju izgradnja magistralnog gasovoda od bugarske do mađarske granice, počeli su radovi na proširenju skladišta u Banatskom Dvoru, a iduće godine Srbija će pored pomenute započeti i nove interkonekcije - pre svega izgradnju gasovoda Niš-Dimitrovgrad-Sofija. 

Privode se kraju radovi na planiranju gasovoda Beograd-Banjaluka, sprema se realizacija interkonekcije prema Rumuniji, ali i širenje gasovodne mreže u zemlji prema Valjevu, Leskovcu, Vranju, Gadžinom Hanu...To su investicioni projekti koji će omogućiti da industrija ima jeftiniji energent i da investitori budu zadovoljni ponuđenim.

gasne cevi
Foto: Profimedia/ilustracija

Magistralni gasovod od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom ići će inače trasom koja je projektovana za gasovod Južni tok. Novim magistralnim gasovodom biće transportovan ruski gas iz Turskog toka. Dužina magistralnog gasovoda je veća od 400 kilometara, a kapacitet je 13 milijardi kubika godišnje. 

Direktor "Srbijagasa" istakao je da je to preduzeće preduzelo sve mere u vezi sa sigurnim snabdevanjem gasom, čak i u slučaju da dođe do problema sa isporukom gasa preko teritorije Ukrajine od januara 2020. godine. Podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru, umesto sa 450 miliona kubika gasa, biće napunjeno sa dodatnih 100 miliona, što je dodatna sigurnost za potrošače u Srbiji. 

To znači da snabdevanje gasom neće biti ugroženo bez obzira na potencijalne probleme.

Cena gasa, kako naglašavaju u "Srbijagasu", neće se menjati ove grejne sezone. 

Kompanija "Srbijagas" kupila je u aprilu 2019. i 80 odsto udela u kompaniji "Bijeljina-gas" osnovanoj 2009. godine radi gasifikacije grada.
"Srbijagas" ima nameru da završi projekat gasifikacije Bijeljine vrlo brzo, a strategija kompanije je dugoročnija i obuhvata širenje poslovanja u regionu.

Kompanija je udeo u "Bijeljina - gasu" preuzeo po osnovu dugovanja koje je imala jedna kompanija iz Novog Sada prema tom javnom preduzeću.  

Vrednost projekta gasifikacije u Bijeljini (Republika Srpska) je 30 miliona evra.

top5

Sa proizvodnim kapacitetima, snage 7.355 megavata, EPS je veći od svih elektroprivreda zajedno sa prostora bivše SFRJ. 

- Država nema nameru da prodaje Elektroprivredu Srbije već želi da kupuje elektroprivrede iz okruženja i da širi i jača svoju kompaniju - izjavio je u više navrata predsednik Aleksandar Vučić.

EPS
Foto: Profimedia/ilustracija

EPS je već kupio 11 odsto crnogorske elektromreže. Eksperti navode da je važno što je EPS započeo kapitalne investicije u nove proizvodne kapacitete i što je već znatno reorganizovan. Još u maju 2019. EPS je saopštio da posluje sa profitom iako je tada cena struje još bila na nivou iz oktobra 2017. godine.

U EPS-u još dodaju da su nastavili trend uspešnog poslovanja zahvaljujući merama povećanja efikasnosti i uštedama na svim nivoima. Prema preliminarnim podacima neto dobit (nakon poreza) u prvom kvartalu 2019. godine iznosila je 10 milijardi dinara, što je gotovo dva puta više od planiranih 5,2 milijarde dinara. Pozitivan efekat od 4,8 milijardi dinara rezultat je unapređenja poslovanja i ušteda, najvećim delom kroz objedinjene nabavke, smanjenje troškova kroz ekonomiju obima, kvalitetnije upravljanje zalihama, unapređenje operativne i energetske efikasnosti, pisala je tada "Politika".

Investicije na nivou EPS grupe u prva tri meseca 2019. godine iznosile su 10,7 milijardi dinara. 

Reformske mere usaglašene sa Vladom i međunarodnim finansijskim institucijama doprinele su da poslovni rezultati budu dobri. 

top5

Komercijalna banka je u 2019.  imala značajne promene u vlasništvu.

Država je otkupila udele tri značajna akcionara i postala vlasnik 83 odsto kapitala. Banke je istovremeno uspela da raste i zadrži sve parametre sigurnosti i stabilnosti.

Sredinom decembra otvorene su obavezujuće ponude potencijalnih kupaca banke, ali kako se bližio dan otvaranja koverata s ponudama, iz Narodne banke Srbije, ali i od strane poznavalaca finansijskog tržišta, počele su da stižu izjave i signali da Komercijalnu banku ne treba prodavati. 

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila da je "Srbija sposobna da upravlja Komercijalnom bankom i da je ne bi prodavala". Zatim su usledile ocene ekonomista i brokera da će Komercijalna banka ostati u državnom vlasništvu. 

Komercijalna banka
Komercijalna banka
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Na kraju 2019. godine Komercijalna banka očekuje istorijski najveću dobit od 74 miliona evra.

- Komercijalna banka je tokom ove godine dokazala da i u uslovima promene vlasništva može da se razvija i da raste. Banka će i nadalje poslovati u punom kapacitetu bez obzira na to ko bude njen vlasnik -  izjavio je predsednik Izvršnog odbora Vladimir Medan na dan kada je isticao rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju najveće državne banke u Srbiji.

Medan je podsetio na to da je u 2019. godini banka imala značajne promene u vlasništvu, a prema njegovim rečima, tokom 2019. godine uspeli su da povećaju nivo devizne štednje za 70 miliona evra, a osim povećanja produktivnosti radnika za 20 odsto za četiri godine, povećali su i aktivu po zaposlenom za 18 odsto.

 

Pročitajte i:

Vremenska prognoza
Clear sky
17 Beograd