За СРПСКЕ ГИГАНТЕ не постоје границе: Ових ПЕТ ДРЖАВНИХ КОМПАНИЈА показало да се може ПОСЛОВАТИ СА УСПЕХОМ

Представљамо вам пет државних компанија које су током протеклих 12 месеци на најбољи могући начин доказале да се у Србији може пословати са успехом. Поједине су унапредиле услугу, друге су спровеле реформе за будућност, а треће су прошириле пословање ван Србије и освајале тржишта широм Европе и света.

Телеком Србија као водећа телекомуникациона компанија у земљи унапредила је и обогатила своју услугу куповином више кабловских оператера.   

Телеком је купио током ове и 2018. неколико оператера. Циљ тог улагања је да врло брзо дође до million корисника телевизије и интернета.
Осим новопазарског Радио Дифузног Предузећа Визија, Телекому је ове године одобрена куповина оператера Лимес, ЈМ Оскар, EXE НЕТ, Телемарк, САТ ТВ Метеор и BPP ИНГ.

Крајем септембра 2019. Комисија за заштиту конкуренције одобрила је Телекому преузимање Визије. У решењу се не открива тачан удео Телекома на тржишту, али се наводи да и уз претходно одобрене аквизиције тај удео остаје 40-50 одсто. Од компанија чије је преузимање одобрено у руке Телекома су, према подацима Агенције за привредне регистре, већ прешли EXE НЕТ из Ниша, Телемарк Systems из Чачка, САТ ТВ Метеор (из Ужица) и BPP ИНГ (из Гроцке).

Телеком је почетком ове и крајем 2018. године купио и кабловске операторе Радијус Вектор и Авцом. Напомене уз финансијски извештај Телекома за 2018. показују да је "Авцом" купљен за 1,5 милијарди динара (12,7 милиона евра), док сам Телеком наводи да је "Радијус Вектор" платио 108 милиона евра. Претходно је, да подсетимо, Телеком у 2018. купио Коперникус Technology за 195 милиона евра. Дакле, у куповину кабловаца утрошено је преко 310 милиона евра. 

Куповином је добијено 120.000 нових интернет и телевизијских корисника које је имао "Радијус вектор" и 18.000 које је имао "Авцом".
Из Телекома Србије поводом тих преузимања кабловаца кажу да су решили да ставе тачку на заостајање Телекома, да га поставе тамо где треба да буде национални оператор, а то је место лидера. Додају да су већ десет година екстремно профитабилни као компанија и да нема места негативним коментарима.

Желе, између осталог, да повећају број корисника кабловске телевизије.

Телеком има убедљиво највећи профит, али и највећи број радника, више него сви мобилни и кабловски оператори заједно. Куповином кабловских оператера су за пет месеци у Србији повећали број ТВ корисника за више од 50 одсто, па их сада има преко 700.000, а покренут је и канал "Суперстар".

- Интернет је једини сигуран приход у наредних пет деценија - истичу у Телекому.

Интернет портали су ти који ће производити садржај у наредним годинама. Зато су решили да буду један од носилаца прављења локалног серијског, спортског и научног програма. Није им циљ куповина телевизија, како истичу у Телекому, већ да иду у корак са светским трендовима. 

Крајем године стиже још једна потврда да је менаџмент Телекома на правом путу. МТС мобилна мрежа проглашена је за најбољу на упоредном тестирању квалитета услуга које пружају мобилни оператори. До овог резултата се дошло на основу свеобухватне анализе (benchmarkinga) коју трећу годину заредом спроводи Регулаторна агенција за електронске комуникације (РАТЕЛ).

МТС мобилна мрежа освојила је највише бодова појединачно у сваком од сегмената, односно најбоље резултате за говорни сервис у великим градовима, малим градовима и на путевима широм Србије, као и најбоље резултате у преносу података и мобилном интернету, у поменутим категоријама, према свим параметрима (Browsing, Дата и Youtube).

Наменска индустрија Србије чији су производи деценијама били заступљени на светском тржишту и ове године бележи добре извозне резултате. На помолу су и нови уговори пре свега са азијским земљама. Ниче и нови погон борбених система. 

Југ Србије, односно Куршумлија, добија фабрику наменске индустрије "Борбени сложени системи", а камен темељац за погон, у чију ће изградњу бити уложено 20 милиона евра, положен је почетком октобра 2019.

Оснивач ПД "Борбени сложени системи" је државно предузеће Југоимпорт - СДПР.

У погону у Пљакову, како се прецизира, производиће се компоненте за оклопна возила попут "Лазара" и "Милоша", а имаће 300 запослених, наводи се на сајту Југоипорт - СДПР. Површина фабричког комплекса износи 9,97 хектара, док ће, како се додаје, укупна површина објеката бити око 17.000 метара квадратних.

Целокупна инвестициона вредност са технолошком опремом износиће око 45 милиона евра док ће укупна инвестициона вредност грађевинских радова бити 20 милиона евра и реализоваће се у три фазе, наводи Југоимпорт СДПР. Инвестициона вредност грађевинских радова током 2019. и 2020. године је 3,8 милиона евра. 

У фабрици у Куршумлији ће се производити оклопна тела за борбена возила "Милош" и "Лазар" (извозни адут наше наменске индустрије), различити делови за самоходну топ хаубицу "Нора" и реализовати нови пројекти из развоја. Такође, обављаће се стандардне операције сечења метала и заваривања разним поступцима у неколико различитих погона: браварско-заваривачки погон, погон за обраду метала сечењем, финална обрада фарбара и сачмара, погон за монтажу делова.

Биће запослено 300 радника, од чега је 250 квалификованих инжењера и мајстора разних струка, односно 50 помоћних и административних радника. Фабрика ће у првој фази запошљавати 80 радника у једној смени, прецизира се на сајту предузећа Југоимпорт - СДПР који је и носилац развојних пројеката у области наоружања. 

Иначе, Југоимпорт СДПР је током октобра ове године учествовао на војној паради у Никозији и тада су представљене српске самоходне хаубице "Нора Б-52" и борбена оклопна возила "Милош" који су одскора у употреби војске Кипра.

Први контигент самоходних хаубица "Нора Б-52" већ је испоручен Кипру. То је један од највећих уговора за извоз борбених система који је потписала војна индустрија Србије, тачније Југоимпорт СДПР као произвођач "Норе" и "Милоша" и оружане снаге Кипра.

Средином новембра месеца Југоимпорт - СДПР је као државна фирма за извоз наоружања са још неколико фабрика наменске индустрије из Србије наступио на сајму "Дифенс енд Секјурити" (Дефенсе & Security) у Бангкоку. Тај сајам је, како су тада пренели медији, показао да интерес старих пословних партнера СДПР-а за наоружање и опрему из Србије не јењава, а има и доста нових потенцијалних партнера из Азије који су били одушевљени наступом компаније на поменутом сајму.   

Одбрамбена индустрија Србије је у 2018. остварила зараду и извоз увећану за 13,9 процената у односу на претходну годину и наставиће да се развија јер за то има потенцијала. Очекује се да извоз наоружања из  Србије у 2019. достигне вредност од око 900 милиона долара. 

Да подсетимо да Југоимпорт - СДПР поседује и компанију "Утва авио-индустрија" у коју је уложио пет милиона евра.

Компанија "Утва авио - индустрија" је на сајму НВО "Партнер 2019" потписала  уговоре укупне вредности 1,26 милиона евра за производњу авиона, ремонт и за послове на развоју новог авиона за потребе компаније "СмартЛинк" из Дубаија. Уговори се односе на производњу модернизованих авиона двоседа типа УТВА 75. Ови уговори омогућују да се након више од 30 година покрене производња летелица овог типа. Уговори подразумевају и развој и разраду пројектне документације за летелицу опште категорије као и пружање додатних услуга из делатности компаније "Утва авио индустрија".

Југоимпорт - СДПР је до сада уложио више од пет милиона евра у производне погоне Утве како би се створили услови за производњу и развој летелица и омогућило подизање капацитета фабрике као и квалитета услуга.

Предузеће Југоимпорт - СДПР оријентисано је пре свега на развој и производњу сложених борбених система, интеграцију наступа и промоције одбрамбене индустрије Србије на светском тржишту наоружања и војне опреме, опремање Министарства одбране и Министарства унутрашњих послова сложеним наоружањем из увоза, али и из сопствене производње, што уједно чини компањију лидером у области наоружања и војне опреме у региону и респектабилним учесником на светском тржишту.

Гасификација појединих делова Србије и завршетак инвестиционих пројеката као што је магистрални гасовод омогућиће да индустрија добије јефтинији енергент, задовољиће се захтеви инвеститора, а биће и нових пословних прилика за Србијагас. 

У првих девет месеци 2019. предузеће "Србијагас" забележило је позитивне пословне резулате и са свим својим капацитетима је ангажовано на реализацији инвестиционих пројеката од стратешког значаја, пре свега на изградњи гасовода од бугарске до мађарске границе.

Из Министарства привреде после првог тромесечја 2019. стигла је вест да су "Србијагас" и ЕПС остварили најбоље пословне резултате када је реч о јавним предузећима. То јавно предузеће је имало пет милијарди динара нето добити у прва три месеца 2019.

ЈП "Србијагас" потписао је уговоре о пословно-техничкој сарадњи на гасификацији насељених места и изградњи гасоводне мреже у индустријским зонама у градовима Краљеву, Зрењанину и Крагујевцу. Према речима генералног директора Душана Бајатовића потписани документи представљају основу за завршетак гасификације у овим градовима, која ће омогућити да сви садашњи и будући инвеститори у њиховим индустријским зонама, али и домаћинства у свим насељеним местима на њиховом подручју, имају на располагању квалитетан, еколошки енергент.

То је добра вест за Краљево, које очекује 5.000 нових радних места, јер се излази у сусрет захтевима инвеститора у том граду, решава се питање гасификације на том подручју. 

- У Крагујевцу, практично, завршавамо инвестицију коју је Град раније започео, а у вези са снабдевањем гасом "Фијата". И сва насељена места у том граду, која до сада нису била гасификована, добиће могућност да се греју на гас - рекао је директор ЈП "Србијагас". 

У том предузећу су задовољни и кажу да се приводи крају изградња магистралног гасовода од бугарске до мађарске границе, почели су радови на проширењу складишта у Банатском Двору, а идуће године Србија ће поред поменуте започети и нове интерконекције - пре свега изградњу гасовода Ниш-Димитровград-Софија. 

Приводе се крају радови на планирању гасовода Београд-Бањалука, спрема се реализација интерконекције према Румунији, али и ширење гасоводне мреже у земљи према Ваљеву, Лесковцу, Врању, Гаџином Хану...То су инвестициони пројекти који ће омогућити да индустрија има јефтинији енергент и да инвеститори буду задовољни понуђеним.

Магистрални гасовод од границе са Бугарском до границе са Мађарском ићи ће иначе трасом која је пројектована за гасовод Јужни ток. Новим магистралним гасоводом биће транспортован руски гас из Турског тока. Дужина магистралног гасовода је већа од 400 километара, а капацитет је 13 милијарди кубика годишње. 

Директор "Србијагаса" истакао је да је то предузеће предузело све мере у вези са сигурним снабдевањем гасом, чак и у случају да дође до проблема са испоруком гаса преко територије Украјине од јануара 2020. године. Подземно складиште гаса у Банатском Двору, уместо са 450 милиона кубика гаса, биће напуњено са додатних 100 милиона, што је додатна сигурност за потрошаче у Србији. 

То значи да снабдевање гасом неће бити угрожено без обзира на потенцијалне проблеме.

Цена гаса, како наглашавају у "Србијагасу", неће се мењати ове грејне сезоне. 

Компанија "Србијагас" купила је у априлу 2019. и 80 одсто удела у компанији "Бијељина-гас" основаној 2009. године ради гасификације града.
"Србијагас" има намеру да заврши пројекат гасификације Бијељине врло брзо, а стратегија компаније је дугорочнија и обухвата ширење пословања у региону.

Компанија је удео у "Бијељина - гасу" преузео по основу дуговања које је имала једна компанија из Новог Сада према том јавном предузећу.  

Вредност пројекта гасификације у Бијељини (Република Српска) је 30 милиона евра.

Са производним капацитетима, снаге 7.355 мегавата, ЕПС је већи од свих електропривреда заједно са простора бивше СФРЈ. 

- Држава нема намеру да продаје Електропривреду Србије већ жели да купује електропривреде из окружења и да шири и јача своју компанију - изјавио је у више наврата председник Александар Вучић.

ЕПС је већ купио 11 одсто црногорске електромреже. Експерти наводе да је важно што је ЕПС започео капиталне инвестиције у нове производне капацитете и што је већ знатно реорганизован. Још у мају 2019. ЕПС је саопштио да послује са профитом иако је тада цена струје још била на нивоу из октобра 2017. године.

У ЕПС-у још додају да су наставили тренд успешног пословања захваљујући мерама повећања ефикасности и уштедама на свим нивоима. Према прелиминарним подацима нето добит (након пореза) у првом кварталу 2019. године износила је 10 милијарди динара, што је готово два пута више од планираних 5,2 милијарде динара. Позитиван ефекат од 4,8 милијарди динара резултат је унапређења пословања и уштеда, највећим делом кроз обједињене набавке, смањење трошкова кроз економију обима, квалитетније управљање залихама, унапређење оперативне и енергетске ефикасности, писала је тада "Политика".

Инвестиције на нивоу ЕПС групе у прва три месеца 2019. године износиле су 10,7 милијарди динара. 

Реформске мере усаглашене са Владом и међународним финансијским институцијама допринеле су да пословни резултати буду добри. 

Комерцијална банка је у 2019.  имала значајне промене у власништву.

Држава је откупила уделе три значајна акционара и постала власник 83 одсто капитала. Банке је истовремено успела да расте и задржи све параметре сигурности и стабилности.

Средином децембра отворене су обавезујуће понуде потенцијалних купаца банке, али како се ближио дан отварања коверата с понудама, из Народне банке Србије, али и од стране познавалаца финансијског тржишта, почеле су да стижу изјаве и сигнали да Комерцијалну банку не треба продавати. 

Гувернер НБС Јоргованка Табаковић недавно је изјавила да је "Србија способна да управља Комерцијалном банком и да је не би продавала". Затим су уследиле оцене економиста и брокера да ће Комерцијална банка остати у државном власништву. 

На крају 2019. године Комерцијална банка очекује историјски највећу добит од 74 милиона евра.

- Комерцијална банка је током ове године доказала да и у условима промене власништва може да се развија и да расте. Банка ће и надаље пословати у пуном капацитету без обзира на то ко буде њен власник -  изјавио је председник Извршног одбора Владимир Медан на дан када је истицао рок за достављање обавезујућих понуда за продају највеће државне банке у Србији.

Медан је подсетио на то да је у 2019. години банка имала значајне промене у власништву, а према његовим речима, током 2019. године успели су да повећају ниво девизне штедње за 70 милиона евра, а осим повећања продуктивности радника за 20 одсто за четири године, повећали су и активу по запосленом за 18 одсто.