BEOGRAD BLIŽI METROU? Usvojen set zakona ključan za sprovođenje kapitalnih investicija
Predviđene su ukupne investicije od oko 330 milijardi dinara za 2021. godinu.
Set zakona koje su poslanici danas usvojili u Skupštini Srbije su od značaja za razvoj infrastrukture, ekonomski razvoj Srbije i realizaciju programa "Srbija 2025" poručuju iz Ministarstva finansija.
ŠTA MORATE DA ZNATE AKO IDETE NA PLANINU: Uvedena su nova pravila, za skijaše postoji čak i poseban spisak
NOVI SISTEM PLATA OD 2022. GODINE: Kako će se isplaćivati i zašto se pomera rok za uvođenje platnih razreda?
HRVATI SE BORE SA NEZAPOSLENOŠĆU: Anketa pokazala poražavajuće podatke
- Projekti predviđeni ovim zakonima su od kapitalnog značaja za Srbiju, doprineće održivom unapređenju srpske privrede i olakšati transfer tehnologije, kao i stručnog razvoja kvalifikovane i nekvalifikovane radne snage - kažu iz ministarstva.
Među usvojenim propisima, istaknuto je da je prvi i i možda najvažniji od svih Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Francuske o saradnji u oblasti sprovođenja prioritetnih projekata u Srbiji.
- Potpisivanjem ovog Sporazuma i njegovim usvajanjem u Skupštini na korak smo bliže cilju da građani Beograda i Srbije dobiju svoj prvi metro, kao i tome da radovi na ovom projektu krenu do kraja naredne godine - kaže iz ministarstva.
Dodao je da će metro prestonici doneti civilizacijski napredak i bolji kvalitet prometa saobraćaja i prevoza građana.
Kako je saopštilo Ministarstvo finansija ovim setom zakona oni zaokružuju značajnu zakonodavnu aktivnost u ovoj godini, a u zakonskoj proceduri ove godine našlo čak 40 propisa u nadležnosti Ministarstva finansija.
Iz Ministarva kažu da je najvažnija vest za privredu da su se izmene uglavnom odnosile na pojednostavljivanje, konkretizaciju i bolje definisanje zakonskih procedura i primenu propisa, a sve u cilju olakšanog poslovanja.
Među usvojenim propisima je i Zakon o zaduživanju Srbije kod UniCredit Bank Srbija A.D. Beograd za potrebe finansiranja Projekta Ruma-Šabac-Loznica.
- Izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata Srbije u drumskom transportu, s obzirom na to da je reč o projektu koji je važan za razvoj i povezivanje oko 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, ali i Podrinje i zapadnu Srbiju sa Vojvodinom, kao i taj deo Srbije sa regionom, posebno Bosnom i Hercegovinom - navode.
Prema njihovim rečima, komercijalnim ugovorom predviđena je ugovorena vrednost ovog projekta do 467,5 miliona evra kao i završetak projektno-tehničke dokumentacije i izvođenje radova, koji obuhvataju izgradnju tri deonice: Ruma-Šabac, izgradnju mosta preko reke Save u Šapcu i izgradnju brze saobraćanice od Šapca do Loznice.
Kao treći zakon iz oblasti nadležnosti Ministarstva finansija je Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Srbije i Vlade Hong Konga Specijalnog administrativnog regiona Narodne Republike Kine o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.
Tim propisom se otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica - rezidenata dve strane.
- Ugovor predstavlja pravni okvir i preduslov za ulaganja njihovih investitora u privredu Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje - navode iz Ministarstva.
Ponovili da su javne investicije planirane u 2021. na veoma visokom nivou.
- Veći deo budžetskih planova odnosi se na kapitalne izdatke, čijom realizacijom radimo na sprovođenju programa "Srbija 2025", koji nam je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odredio kao apsolutni prioritet - kažu.
Dodali su da je fokus na kapitalnim ulaganjima, što je značajna promena politike u odnosu na ranije kada se veći deo ulagao u tekuću potrošnju.
Rečeno je da su budžetom za 2021. predviđene ukupne investicije od oko 330 milijardi dinara, što je oko 5,5 odsto BDP-a.
- To je najveći nivo izdvajanja za kapitalne investicije do sada, što je pohvalio i Fiskalni savet - podsećaju.
Dodali su da se javni dug na nivou opšte države smanjuje i da će do kraja 2021. godine biti na nivou ispod 58,7 odsto BDP-a, kao i da su ciljevi fiskalne politike svakako usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešća javnog duga u BDP, te da ne očekuju veći rast javnog duga ni u sledećoj godini.