Ekonomija menja odluke o porodici: Milioni muškaraca žele decu, ali žene sve češće odustaju od majčinstva

Sve veći broj mladih muškaraca želi da postane otac, ali istovremeno sve manje žena smatra da je majčinstvo privlačna životna opcija. Ovaj paradoks više nije samo društveno pitanje – ekonomisti upozoravaju da postaje jedan od najvećih ekonomskih izazova 21. veka. Pad nataliteta, rast troškova života, visoke cene stanova i promena uloge žena na tržištu rada stvaraju novu realnost u kojoj se odluka o roditeljstvu sve češće odlaže ili potpuno napušta.

Najnovija istraživanja pokazuju da među osobama uzrasta od 18 do 34 godine koje žele decu, ali ih još nemaju, muškaraca ima oko pet miliona više nego žena. Taj podatak otkriva duboku promenu u načinu na koji mlađe generacije posmatraju porodicu, ali i ekonomsku cenu roditeljstva.

Majčinstvo je postalo finansijski rizik

Ekonomisti već godinama govore o fenomenu poznatom kao "kazna za majčinstvo" (motherhood penalty). Reč je o činjenici da žene nakon rođenja deteta često beleže sporiji rast zarada, teže napreduju u karijeri i neretko privremeno ili trajno napuštaju tržište rada, piše HuffPost.

Podaci iz zemalja OECD-a pokazuju da se zaposlenost žena ni deset godina nakon rođenja deteta često ne vraća na nivo koji je postojao pre trudnoće. Nasuprot tome, muškarci nakon što postanu očevi u mnogim slučajevima beleže veće plate i brže napredovanje, što ekonomisti nazivaju "bonusom za očinstvo".

Drugim rečima, dok očinstvo često povećava ekonomski status muškarca, majčinstvo ga kod žena neretko smanjuje.

Računica više ne ide u korist porodice

Pre samo nekoliko decenija porodice su mogle da računaju na pomoć baka, deka i šire porodice. Danas se veliki deo tih usluga kupuje na tržištu.

Vrtići, dadilje, produženi boravci, privatni časovi, briga o starijim članovima porodice i usluge u domaćinstvu postali su značajan trošak. Cena čuvanja dece u mnogim razvijenim zemljama raste brže od inflacije, dok istovremeno rastu i cene stanova, kredita i osnovnih životnih troškova.

Ekonomisti zato govore o rastu oportunitetnog troška roditeljstva. Što žena ima bolje obrazovanje i veću platu, to je veća finansijska cena privremenog izlaska sa tržišta rada zbog trudnoće i brige o deci.

Za mnoge mlade parove odluka više nije emocionalna, već ekonomska.

Žene više ne žele "drugu smenu"

Istraživanja pokazuju da finansije nisu jedini razlog.

Sve veći broj žena smatra da bi u slučaju roditeljstva upravo one preuzele najveći deo kućnih poslova, organizacije domaćinstva i brige o deci, čak i kada oba partnera rade puno radno vreme.

Sociolozi taj fenomen nazivaju "mentalnim opterećenjem" – nevidljivim radom koji podrazumeva planiranje obaveza, organizaciju porodičnog života, brigu o zdravlju dece, školskim aktivnostima i svakodnevnim sitnicama koje se retko vide, ali troše ogromnu količinu vremena i energije.

Zbog toga mnoge žene procenjuju da roditeljstvo znači ne samo više odgovornosti, već i manju ekonomsku i ličnu slobodu.

Ni muškarcima nije lako

Istovremeno, ni muškarci ne ulaze u roditeljstvo sa mnogo optimizma.

Sve veći broj mladih kasnije završava školovanje, teže dolazi do stalnog zaposlenja i dugo ostaje podstanar zbog rekordnih cena nekretnina i visokih kamata na stambene kredite.

Bez stabilnih prihoda i rešnog stambenog pitanja mnogi odlažu brak i osnivanje porodice, iako decu smatraju važnim životnim ciljem.

Ekonomisti upozoravaju da se upravo ovde stvara začarani krug. Muškarci žele decu, ali nemaju dovoljno ekonomsku sigurnost. Žene imaju veću ekonomsku nezavisnost, ali procenjuju da je cena majčinstva previsoka.

Demografska kriza postaje ekonomski problem

Pad nataliteta danas više nije samo pitanje broja rođenih beba.

Manje dece znači manje budućih radnika, manji broj poreskih obveznika, sporiji privredni rast i sve veći pritisak na penzione i zdravstvene sisteme. Zato zemlje širom Evrope, uključujući Srbiju, poslednjih godina uvode subvencije za kupovinu prvog stana, jednokratne pomoći za novorođenu decu, veće roditeljske naknade i poreske olakšice.

Međutim, sve više stručnjaka smatra da novac sam po sebi više nije dovoljan.

Ako mladi procenjuju da će roditeljstvo dugoročno ugroziti njihove prihode, karijeru i kvalitet života, jednokratni finansijski podsticaji teško mogu promeniti odluku.

Zato ekonomisti sve češće zaključuju da će budućnost nataliteta zavisiti manje od visine državnih subvencija, a mnogo više od toga da li će društvo uspeti da omogući ravnopravniju podelu roditeljskih obaveza, dostupnije usluge brige o deci i veću sigurnost zaposlenja. U suprotnom, pad broja stanovnika mogao bi da preraste u jedan od najvećih ekonomskih izazova narednih decenija.