MLADI BRAČNI PAR ZAMENIO BEOGRAD ZA OKOLINU KOSJERIĆA: Otkrili zašto su napravili taj korak i okrenuli se MLEKARSTVU
Dejan i Ivana Gligorijević imaju po 24 godine, a po zvanju su diplomirani inženjeri poljoprivrede
- Što da plaćamo stan u Beogradu i jurimo posao kad kod mene u selu imamo i veliko domaćinstvo i od čega da živimo. Bićemo tamo svoji na svome. Ostanemo li ovde, vući ćemo repove dugova i nećemo stići da uživamo u odrastanju dece - priča Dejan Gligorijević (24), poljoprivredni inženjer iz okoline Kosjerića.
Glumci i Mozzart prikupili 3.525.000 dinara za pomoć UDUS-u - pogledajte prvu zoom predstavu u Evropi!
NJIMA JE GORE NEGO FRILENSERIMA: Poznato koliki je dug srpskih državljana koji rade na kruzerima
Nije Ivani iz Žagubice, onih studentskih dana, trebalo mnogo da razmisli pa da prihvati poziv tadašnjeg momka a sadašnjeg supurga, Dejana Gligorijevića da zajednički život nastave kod njega u Radanovcima kod Kosjerića.
Ovde su, u porodičnom poslu Dejanovih roditelja, imali dobar osnov da pokrenu svoj biznis i situiraju se. Pola godine ima kako prave posebnu vrstu sira. Mic po mic i, evo ih, maksimalno su uposlili sve kapacite, uveliko rade na tome da ih prošire.
Dejan i Ivana Gligorijević imaju po 24 godine, a po zvanju su diplomirani inženjeni poljoprivrede. Sreli su se na fakultetu u Zemunu, poznanstvo se pretvorilo u ljubav, toliku da je morala biti krunisana brakom. Bližio se kraj studija kad dođe vreme da njih dvoje konrketnije pretresu kako, šta i gde sutra.
- Ako želimo decu, a želimo, rekao sam Ivani, neko od nas će morati da ih čuva. A da jedno ne radi veliki je luksus, jer nemamo rešeno stambeno pitanje. Da živimo kao podstanari ili uzmemo kredit da kupimo stan trebaće nam dve plate - agrumentovao je Dejan svojoj izabranici pred kraj studentskih dana.
STUDENTI, BIĆE JANUARSKOG ROKA! Spremite se, poznato kako i kada će se polagati ispiti
PANDEMIJA OSTAVILA OZBILJNE EKONOMSKE POTRESE: Koja zanimanja u Srbiji su trenutno najtraženija?
"U Beogradu ne bi krenuli od nule, nego iz minusa"
Predložio joj je da odu kod njega u Radanovce gde se njegovi roditelji na poljoprivrednom gazdinstvu desetak godina bave mlečnim govedarstvom i proizvode 100.000 litara sirovog mleka. Imaju 20 muznih krava, sa bikovima i podmlatkom 40-ak goveda.
- Suština je da smo hteli da gajimo decu, da gledamo kako rastu, da im budemo roditelji. A ne samo da ih rodimo. Da smo ostali u Beogradu morali bi da krenemo ne od nule, nego iz minusa, a u Radanovcima gde su njegovi već dostigli određeni nivo ulaganja smo imali i gde da živimo i čime da se bavimo - kaže Ivana, objašnjava šta je prelomilo da sa Dejanom ode u kosjerićki kraj.
U junu prošle godine su se preselili u Radanovce, u istom mesecu napisali diplomske radove, u julu se venčali, u septembru oboje diplomirali.
Mlekarstvo je Dejanovim roditeljima jedini izvor prihoda, a otkupna cena mleka mala. Proizvodnja velika, posao ogroman, ali zarada nije zadovoljavajuća.
- Moji roditelji su odavno maštali o preradi mleka, ali se na to nisu odlučivali. U našem domaćinstvu se duže vreme, ali samo za kućne potrebe, proizvodio sir koji se može i mazati i seći u kriškice. Nije tečan kao većina namaza koji mogu da se kupe po prodavnicama. Pravi se od mleka koje se pasterizuje, zati ohladi i zasiri, i odleži 24 sata u surutki. Sadrži samo mleko, so i maju - sirilo. U frižideru se čuva suva, može da stoji sedam dana. Mnogi koji su ga probali pitali su zašto ga, kad je već ovako ukusan i zdrav, ne proizvodimo za prodaju - priča Dejan.
Početkom juna ove godine osmelili su se da komercijalizuju proizvodnju, isključivo po narubždini. Glavnu reč je preuzela Ivana, dok je Dejan više zabavljen poslovima u njivi i štali. Pomažu im njegovi roditelji i mlađi brat.
- Krenuli smo pomoću štapa i kanapa, sa onim šta imamo, ništa nismo kupovali da olakšamo proizvodnju. Hteli smo prvo da vidimo imamo li šansu na tržištu. Sir smo oglasili putem internet grupe "Mali proizvođači hrane u Srbiji". Prve nedelje smo prodali "cela" dva i po kilograma, druge devet, treće 15, posle se ustalilo na 40-ak kilograma nedeljeno - pričaju Gligorijevići.
Više da proizvode sa ovim čime raspolažu - ne mogu. Zapravo, i mogli bi, ali bi sir, kažu, izgubio na kvalitetu. Od ukupne količine mleka koje se proizvede u domaćinstvu Gligorijevića 10-15 odsto se utroši za sir, ostalo se prodaje mlekari. Kako im zakon dozvoljava da sir prodaju na kućnom pragu ili samo u opštini Kosjerić, proizvode ga po narubždini.
- Već smo stekli stalne mušterije, a s obzirom da je dobro krenulo i da mleka imamo dosta, rešili smo da proširimo proizvodnju sa novom opremom u novom objektu. Verovatno još od proleća. Tehnolški projekat je završen, a za objekat sam podneo zahtev za građevinsku dozvolu - objašnjava Dejan Gligorijević.
O povratku u Radanovce presudili su planovi o potomstvu. Od leta naredne godine ispuniće im se san o ljuljanju kolevke i uživanju u odrastanju dece.