Portugal ima ogromne rezerve zlata: Otkud im?

U svetu digitalnih plaćanja i trenutnih transfera, postavlja se pitanje zašto držati tone metala u blindiranim sefovima. Odgovor je jednostavan: kada sve drugo postane neizvesno, zlato ostaje jedino jamstvo. Reč je o imovini bez kreditnog rizika, nezavisnoj od monetarnih politika drugih zemalja i otpornom na finansijske šokove.

Poslednjih meseci cena zlata dostiže istorijske nivoe, podstaknuta geopolitičkim tenzijama, poput pojačanih američkih najava o kupovini Grenlanda. U sredu je unca zlata dostigla novu rekordnu vrednost od preko 4.800 dolara.

Rast cene podstaknut je i potražnjom za sigurnom imovinom, očekivanjima smanjenja kamatnih stopa, te sistematskom kupovinom od strane centralnih banaka, čime je vrednost globalnih zlatnih rezervi porasla na oko 4 biliona evra.

Strateška imovina i njene funkcije

Sa 382,66 tone zlata, Portugal se nalazi na 14. mestu u svetu po veličini zlatnih rezervi, dok je u zapadnoj Evropi na sedmom mestu, iza Nemačke, Italije, Francuske, Švajcarske, Holandije i Poljske. Te rezerve predstavljaju važnu stratešku imovinu sa nekoliko ključnih funkcija.

Pre svega, one su temelj verodostojnosti. Prilikom procene rizika neke zemlje, bilo da se radi o odobravanju kredita ili proceni snage valute, investitori uzimaju u obzir i količinu zlata koju država poseduje. Zlato takođe služi kao zaštita u slučaju monetarne ili valutne krize.

Ako bi euro doživeo kolaps ili bio prekinut pristup međunarodnoj likvidnosti, centralne banke mogle bi zlato pretvoriti u čvrstu valutu ili ga iskoristiti kao zalog za finansiranje. Portugal je tom rešenju pribegao tokom tri intervencije MMF-a 1977., 1983. i 2011. godine.

Brojni kupci

Na kraju, zlato ima i računovodstvenu ulogu jer njegova vrednost čini deo bilansa centralne banke i doprinosi njenoj solventnosti, što jača poverenje u finansijski sistem. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, mnoge centralne banke aktivno kupuju zlato kako bi smanjile svoju izloženost američkom dolaru.

U tome prednjači Kina, koja je poslednjih godina kupila stotine tona. Ipak, najaktivniji kupac prošle godine bila je Poljska, koja je svojim rezervama dodala 82,67 tone. Značajne količine kupili su i Kazahstan (40,97 tone), Brazil (31,48 tone), Turska (26,68 tone) i Češka (18 tona).

S druge strane, najveći prodavac bio je Singapur, čija je centralna banka prodala 15,24 tone, a slede ga Uzbekistan sa 11,82 tone, Rusija sa 6,22 tone i Nemačka sa 1,28 tona prodatog zlata.

Istorija portugalskih zlatnih rezervi

Portugal je najveće rezerve zlata, više od 800 tona, imao 1974. godine. Akumulacija tolikog bogatstva rezultat je duge istorije, od kolonizacije Brazila do trgovine tokom režima Estado Novo (1933–1974). Iako se često pominje zlato iz Brazila, koje je u 18. veku bilo glavni izvozni proizvod, malo je verovatno da je išta od njega sačuvano do danas.

Značajan deo današnjih rezervi potiče iz perioda Drugog svetskog rata. Iako zvanično neutralan, Portugal je trgovao sa obe zaraćene strane. Ključni izvozni proizvod bio je volfram, metal neophodan za nemačku ratnu industriju jer se koristio za otvrdnjavanje čelika u oružju.

Vođa režima, António de Oliveira Salazar, insistirao je da se plaćanje vrši u zlatu kako bi zaštitio portugalsku ekonomiju. Zahvaljujući toj trgovini, rezerve Banke Portugala porasle su sa 65 tona 1939. na 306 tona 1945. godine, da bi do revolucije 1974. dostigle čak 866 tona.

Nakon toga, Portugal se postepeno rešavao dela zlata, uglavnom zato što je ono izgubilo svoju direktnu monetarnu ulogu. Od 1971. godine zlato više nije bilo referenca za izdavanje valute, već su tu ulogu preuzeli drugi faktori, poput BDP-a zemlje.

Srbija Danas/Index.HR