Португал има огромне резерве злата: Откуд им?

У свету дигиталних плаћања и тренутних трансфера, поставља се питање зашто држати тоне метала у блиндираним сефовима. Одговор је једноставан: када све друго постане неизвесно, злато остаје једино јамство. Реч је о имовини без кредитног ризика, независној од монетарних политика других земаља и отпорном на финансијске шокове.

Последњих месеци цена злата достиже историјске нивое, подстакнута геополитичким тензијама, попут појачаних америчких најава о куповини Гренланда. У среду је унца злата достигла нову рекордну вредност од преко 4.800 долара.

Раст цене подстакнут је и потражњом за сигурном имовином, очекивањима смањења каматних стопа, те систематском куповином од стране централних банака, чиме је вредност глобалних златних резерви порасла на око 4 билиона евра.

Стратешка имовина и њене функције

Са 382,66 тоне злата, Португал се налази на 14. месту у свету по величини златних резерви, док је у западној Европи на седмом месту, иза Немачке, Италије, Француске, Швајцарске, Холандије и Пољске. Те резерве представљају важну стратешку имовину са неколико кључних функција.

Пре свега, оне су темељ веродостојности. Приликом процене ризика неке земље, било да се ради о одобравању кредита или процени снаге валуте, инвеститори узимају у обзир и количину злата коју држава поседује. Злато такође служи као заштита у случају монетарне или валутне кризе.

Ако би еуро доживео колапс или био прекинут приступ међународној ликвидности, централне банке могле би злато претворити у чврсту валуту или га искористити као залог за финансирање. Португал је том решењу прибегао током три интервенције ММФ-а 1977., 1983. и 2011. године.

Бројни купци

На крају, злато има и рачуноводствену улогу јер његова вредност чини део биланса централне банке и доприноси њеној солвентности, што јача поверење у финансијски систем. Према подацима Светског савета за злато, многе централне банке активно купују злато како би смањиле своју изложеност америчком долару.

У томе предњачи Кина, која је последњих година купила стотине тона. Ипак, најактивнији купац прошле године била је Пољска, која је својим резервама додала 82,67 тоне. Значајне количине купили су и Казахстан (40,97 тоне), Бразил (31,48 тоне), Турска (26,68 тоне) и Чешка (18 тона).

С друге стране, највећи продавац био је Сингапур, чија је централна банка продала 15,24 тоне, а следе га Узбекистан са 11,82 тоне, Русија са 6,22 тоне и Немачка са 1,28 тона продатог злата.

Историја португалских златних резерви

Португал је највеће резерве злата, више од 800 тона, имао 1974. године. Акумулација толиког богатства резултат је дуге историје, од колонизације Бразила до трговине током режима Естадо Ново (1933–1974). Иако се често помиње злато из Бразила, које је у 18. веку било главни извозни производ, мало је вероватно да је ишта од њега сачувано до данас.

Значајан део данашњих резерви потиче из периода Другог светског рата. Иако званично неутралан, Португал је трговао са обе зараћене стране. Кључни извозни производ био је волфрам, метал неопходан за немачку ратну индустрију јер се користио за отврдњавање челика у оружју.

Вођа режима, Антóнио де Оливеира Салазар, инсистирао је да се плаћање врши у злату како би заштитио португалску економију. Захваљујући тој трговини, резерве Банке Португала порасле су са 65 тона 1939. на 306 тона 1945. године, да би до револуције 1974. достигле чак 866 тона.

Након тога, Португал се постепено решавао дела злата, углавном зато што је оно изгубило своју директну монетарну улогу. Од 1971. године злато више није било референца за издавање валуте, већ су ту улогу преузели други фактори, попут БДП-а земље.

Србија Данас/Index.HR