Ovaj problem preti da URUŠI PENZIONI SISTEM, a to nije sve: Radna snaga se smanjuje, broj penzionera raste, a strah od EKONOMSKOG ŠOKA produbljuje - da li se ovde krije REŠENJE? (VIDEO)
Stopa nataliteta u Kini pala je na istorijski minimum, produbljujući strahove od velikog ekonomskog šoka u decenijama koje dolaze, dok se ogromna radna snaga zemlje smanjuje, a broj penzionera koji primaju penzije raste.
Niz mera kineskih vlasti za podsticanje rađanja — od novčanih podsticaja i poreskih olakšica do novih pravila koja olakšavaju sklapanje braka — za sada nije uspeo da zaustavi negativan trend, pokazuju podaci objavljeni prošlog meseca.
Ali zemlja razmatra i drugo moguće rešenje: robote i automatizaciju.
Kineski lider Si Đinping već godinama sprovodi plan unapređenja i automatizacije proizvodnog sektora, kao deo cilja Pekinga da transformiše Kinu u tehnološki samodovoljnu silu.
Taj plan se sada poklapa sa naporima Pekinga da reši problem promene demografske strukture, koji — ukoliko se ne adresira — preti da uruši penzioni sistem, poveća troškove zdravstvene zaštite za porodice i smanji produktivnost, uz istovremeno slabljenje poverenja u javne institucije i ekonomiju.
„Ako Kina nastavi potpuno isto kao u poslednjih 20 ili 30 godina, suočiće se sa ogromnom krizom zbog nesklada između demografskog i ekonomskog sistema — ali zašto bi to uradila?“ rekao je Stjuart Gitel-Basten, stručnjak za demografiju sa Univerziteta nauke i tehnologije u Hongkongu.
Stručnjaci kažu da bi, ako se pravilno upravlja, kineski zaokret ka automatizaciji i veštačkoj inteligenciji — uz druge prilagodbe — mogao značajno da ublaži pad ekonomskog rasta izazvan demografskim promenama, makar u narednim decenijama.
Međutim, upravljanje visokotehnološkom tranzicijom — koja kratkoročno može ugroziti radna mesta, a dugoročno promeniti prirodu rada — predstavlja veliki izazov za vlade širom sveta. Posebno u zemlji sa 1,4 milijarde ljudi, čiji je rast decenijama bio zasnovan na brojnoj radnoj snazi.
Ulozi su naročito visoki za vladajuću Komunističku partiju, koja svoj legitimitet vezuje za ekonomsku stabilnost i ima cilj da u narednoj deceniji Kinu pretvori u „srednje razvijenu zemlju“.
Način na koji se Peking sada priprema imaće dugoročne posledice po globalnu ekonomiju i buduće generacije — i to ne samo kroz pokušaje povećanja nataliteta.
„Ako Kina uspe da postigne trajni rast produktivnosti rada kroz robote, digitalizaciju i veštačku inteligenciju, moći će da održi ili čak poveća industrijsku proizvodnju sa manjim brojem radnika u fabrikama“, rekao je Guojun He, profesor ekonomije na Univerzitetu u Hongkongu.
To znači da automatizacija može značajno ublažiti, ali ne i potpuno neutralisati, ekonomske posledice smanjenja radne snage — posebno u industrijskoj proizvodnji. Međutim, efekti će se razlikovati po sektorima i zahtevaće kombinaciju politika, od obrazovanja do socijalne sigurnosti, dodao je.
Revolucija robota
Kina je već daleko najveće tržište industrijskih robota na svetu i dom za više od polovine svih robota instaliranih širom sveta tokom 2024. godine, prema podacima Međunarodne federacije robotike.
Širom zemlje, robotske ruke zajedno vare, farbaju i sklapaju proizvode u visoko automatizovanim linijama, pa čak i u takozvanim „tamnim fabrikama“, gde nema potrebe za svetlom jer nema ljudskih radnika.
Visok nivo automatizacije omogućava kineskim fabrikama da proizvode napredna električna vozila i solarne panele u velikim količinama i po niskim cenama — što doprinosi rastu trgovinskog suficita.
Peking takođe snažno ulaže u humanoidne robote. Više od 140 kineskih kompanija razvija takve robote u sektoru koji dobija značajne državne subvencije.
Za sada su humanoidni roboti najvidljiviji kao simbol tehnoloških ambicija — nastupaju u televizijskim programima i promotivnim događajima. Međutim, neki su već testirani na montažnim linijama, u logističkim centrima i laboratorijama. Njihovi programeri tvrde da se približavaju nivou ljudske produktivnosti u zadacima poput rukovanja, sortiranja i kontrole kvaliteta.
Sve je to deo državne strategije „Made in China 2025“, pokrenute 2015. godine — iste godine kada je Kina ukinula dugogodišnju politiku „jednog deteta“.
Iako demografska kriza možda nije bila glavni pokretač industrijske politike, unutar Kine se automatizacija i veštačka inteligencija sve više predstavljaju kao alat za ublažavanje njenih posledica.
Starenje stanovništva
Zvanična vizija uključuje robote ne samo kao radnike u fabrikama, već i kao negovatelje sve brojnijeg stanovništva starijeg od 60 godina, koje sada čini 23% populacije, a prema projekcijama Ujedinjenih nacija moglo bi činiti više od polovine do 2100. godine.
Potreba za sistemima brige o starijima dodatno je otežana nasleđem politike „jednog deteta“, koja je stvorila generaciju jedine dece koja sada sama brinu o roditeljima.
Nove smernice vlade pozivaju na razvoj humanoidnih robota i AI tehnologija za unapređenje nege starijih, kao i razvoj moždano-računarskih interfejsa, egzoskeleta i „mišićnih odela“ koja pomažu starijima sa smanjenim fizičkim sposobnostima.
Državni mediji često ističu planove da humanoidni roboti jednog dana pružaju 24-časovnu negu starijima.
Još jedna briga je državni penzioni sistem, koji bi mogao ući u deficit kako populacija stari.
Prema mišljenju analitičara Tianzenga Xua, „trka između tehnološkog napretka i starenja populacije“ biće presudna. Ako tehnologija dovoljno poveća produktivnost, svaki radnik bi mogao više doprinositi sistemu, čak i uz veći broj penzionera.
Rizici tehnološke tranzicije
Ipak, neizvesno je kako će se sve to odraziti na ekonomiju, posebno u drugoj polovini veka kada će demografski pad biti izraženiji.
U kratkom roku, automatizacija može pogoršati problem nezaposlenosti. Procene variraju, ali kineski stručnjaci smatraju da bi AI i roboti mogli uticati na oko 70% proizvodnog sektora.
Zvaničnici su najavili mere za ublažavanje posledica po radna mesta.
„U dugom roku, automatizacija je deo rešenja. U kratkom i srednjem roku, ako se ne upravlja pažljivo, može dovesti do raseljavanja radnika bez jasnih alternativnih prilika, što stvara društvene i političke pritiske“, rekao je He.
To zahteva ozbiljna ulaganja u prekvalifikaciju i dodatno obrazovanje radnika, kao i jače socijalne politike koje bi podržale one koji menjaju posao ili ostaju bez njega.
Stručnjaci naglašavaju da automatizacija nije jedino rešenje. Potrebne su i reforme penzionog sistema (starosna granica za penziju prvi put je povećana 2024. godine), ulaganja u obrazovanje i mere koje podstiču duži ostanak ljudi na tržištu rada.
„Iako će veoma niska stopa nataliteta imati velike posledice po društvo, pad ukupne i radno sposobne populacije odvijaće se postepeno — što ostavlja vreme za prilagođavanje“, zaključuju stručnjaci.
Srbija Danas/CNN
