Овај проблем прети да УРУШИ ПЕНЗИОНИ СИСТЕМ, а то није све: Радна снага се смањује, број пензионера расте, а страх од ЕКОНОМСКОГ ШОКА продубљује - да ли се овде крије РЕШЕЊЕ? (ВИДЕО)

Низ мера кинеских власти за подстицање рађања — од новчаних подстицаја и пореских олакшица до нових правила која олакшавају склапање брака — за сада није успео да заустави негативан тренд, показују подаци објављени прошлог месеца.

Али земља разматра и друго могуће решење: роботе и аутоматизацију.

Кинески лидер Си Ђинпинг већ годинама спроводи план унапређења и аутоматизације производног сектора, као део циља Пекинга да трансформише Кину у технолошки самодовољну силу.

Тај план се сада поклапа са напорима Пекинга да реши проблем промене демографске структуре, који — уколико се не адресира — прети да уруши пензиони систем, повећа трошкове здравствене заштите за породице и смањи продуктивност, уз истовремено слабљење поверења у јавне институције и економију.

„Ако Кина настави потпуно исто као у последњих 20 или 30 година, суочиће се са огромном кризом због несклада између демографског и економског система — али зашто би то урадила?“ рекао је Стјуарт Гител-Бастен, стручњак за демографију са Универзитета науке и технологије у Хонгконгу.

Стручњаци кажу да би, ако се правилно управља, кинески заокрет ка аутоматизацији и вештачкој интелигенцији — уз друге прилагодбе — могао значајно да ублажи пад економског раста изазван демографским променама, макар у наредним деценијама.

Међутим, управљање високотехнолошком транзицијом — која краткорочно може угрозити радна места, а дугорочно променити природу рада — представља велики изазов за владе широм света. Посебно у земљи са 1,4 милијарде људи, чији је раст деценијама био заснован на бројној радној снази.

Улози су нарочито високи за владајућу Комунистичку партију, која свој легитимитет везује за економску стабилност и има циљ да у наредној деценији Кину претвори у „средње развијену земљу“.

Начин на који се Пекинг сада припрема имаће дугорочне последице по глобалну економију и будуће генерације — и то не само кроз покушаје повећања наталитета.

„Ако Кина успе да постигне трајни раст продуктивности рада кроз роботе, дигитализацију и вештачку интелигенцију, моћи ће да одржи или чак повећа индустријску производњу са мањим бројем радника у фабрикама“, рекао је Гуојун Хе, професор економије на Универзитету у Хонгконгу.

То значи да аутоматизација може значајно ублажити, али не и потпуно неутралисати, економске последице смањења радне снаге — посебно у индустријској производњи. Међутим, ефекти ће се разликовати по секторима и захтеваће комбинацију политика, од образовања до социјалне сигурности, додао је.

Револуција робота

За сада су хуманоидни роботи највидљивији као симбол технолошких амбиција — наступају у телевизијским програмима и промотивним догађајима. Међутим, неки су већ тестирани на монтажним линијама, у логистичким центрима и лабораторијама. Њихови програмери тврде да се приближавају нивоу људске продуктивности у задацима попут руковања, сортирања и контроле квалитета.

Све је то део државне стратегије „Маде ин China 2025“, покренуте 2015. године — исте године када је Кина укинула дугогодишњу политику „једног детета“.

Иако демографска криза можда није била главни покретач индустријске политике, унутар Кине се аутоматизација и вештачка интелигенција све више представљају као алат за ублажавање њених последица.

Старење становништва

Званична визија укључује роботе не само као раднике у фабрикама, већ и као неговатеље све бројнијег становништва старијег од 60 година, које сада чини 23% популације, а према пројекцијама Уједињених нација могло би чинити више од половине до 2100. године.

Потреба за системима бриге о старијима додатно је отежана наслеђем политике „једног детета“, која је створила генерацију једине деце која сада сама брину о родитељима.

Нове смернице владе позивају на развој хуманоидних робота и АИ технологија за унапређење неге старијих, као и развој мождано-рачунарских интерфејса, егзоскелета и „мишићних одела“ која помажу старијима са смањеним физичким способностима.

Државни медији често истичу планове да хуманоидни роботи једног дана пружају 24-часовну негу старијима.

Још једна брига је државни пензиони систем, који би могао ући у дефицит како популација стари.

Према мишљењу аналитичара Тианзенга Xua, „трка између технолошког напретка и старења популације“ биће пресудна. Ако технологија довољно повећа продуктивност, сваки радник би могао више доприносити систему, чак и уз већи број пензионера.

Ризици технолошке транзиције

Ипак, неизвесно је како ће се све то одразити на економију, посебно у другој половини века када ће демографски пад бити израженији.

У кратком року, аутоматизација може погоршати проблем незапослености. Процене варирају, али кинески стручњаци сматрају да би АИ и роботи могли утицати на око 70% производног сектора.

Званичници су најавили мере за ублажавање последица по радна места.

„У дугом року, аутоматизација је део решења. У кратком и средњем року, ако се не управља пажљиво, може довести до расељавања радника без јасних алтернативних прилика, што ствара друштвене и политичке притиске“, рекао је Хе.

То захтева озбиљна улагања у преквалификацију и додатно образовање радника, као и јаче социјалне политике које би подржале оне који мењају посао или остају без њега.

Стручњаци наглашавају да аутоматизација није једино решење. Потребне су и реформе пензионог система (старосна граница за пензију први пут је повећана 2024. године), улагања у образовање и мере које подстичу дужи останак људи на тржишту рада.

„Иако ће веома ниска стопа наталитета имати велике последице по друштво, пад укупне и радно способне популације одвијаће се постепено — што оставља време за прилагођавање“, закључују стручњаци.

Србија Данас/CNN