SRBIJA IMA ČIME DA SE PONOSI: Ovogodišnji rod pšenice bolji od evropskog proseka

Žetva pšenice u Srbiji završena je za ovu godinua, a prosek na nivou zemlje je 5,2 tone po hektaru, što znači da će ukupan rod biti 3,2 miliona tona.

Da je to više nego što je potrebno za domaće potrebe, objasnio je za Bizportal agroekonomista Milan Prostran.

– Sve što smo posejali u jesen donelo je odgovarajući rod. Ostvarili smo solidnu proizvodnju, ona je takva kakva je. Ovaj prinos pšenice je ovoliki i zbog visokih troškova i skromnih ulaganja. Nešto manje površine su posejane i to je požnjeveno mesec dana ranje – kazao sagovornik.

Na evropskom terminskom tržištu cene pšenice za novu žetvu (septembar) u tekućoj prodaji, su pale za skoro dva evra po toni, cena je bila 217 evra, a sada se prodaje po ceni od 215 evra za jednu tonu. Dok decembarski termini padaju za 2,50 evra na 224 evra po toni.

Cena ovogodišnjeg roda pšenice za sada je niska, rekao je agroekonomista, i  nada se nešto povoljnijoj situaciji za njen plasman na tržište.

– Sada se čeka prava cena koja je povoljnija, vlada je izašla sa cenom u nameri da isprovocira višu cenu nudeći 24 dinara po kilogramu. Prodavci je i dalje prodaju za 20 dinara, a da li će se cene nešto podići, i dalje je pitanje na koje nemamo odgovor.  Ipak za sada nije pravi trenutak za njenu trgovinu – objasnio je Prostran.

Prostran dodaje da za razliku od Srbije gde je ostvaren solidan prinos ove kulture, u Evropi i u Rusiji situacija je drugačija, i kako on navodi „podbacili su svi veliki proizvođači“.

– Najviše je podbacila Francuska kao najveći evropski proizvođač. Tamo je žetva pšenice na najnižem nivo u poslednjih 40. godina, oko 27 miliona tona. Slična je situacija i sa Nemačkom. Rusija još uvek nije završila žetvu iako i oni najavljuju niže prinose. Međutim, za njih je bitno da su oni najveći eksporter žita, a da li će imati manje prinosa to će samo utiacti na njihovu, ali ne i svetsku i našu ekonomiju – rekao je Milan Prostran.

On je objasnio da će tržište zavisiti najviše od Kine i Indije, koji su veliki proizvođači.

Vreme kao važan faktor

Kada je reč o kukuruzu, Prostran za Bizportal objašnjava da će dva toplotna talasa i treći koji je u toku od početka leta kao i slaba zima ove godine znatno će uticati na rod kukuruza.

– Imali smo dva toplotna talasa, razmišlja se da se počne sa njegovom žetvom. Prema sadašnjoj situaciji, gde se radilo onako kako nauka zapoveda, imaćemo i prinose. Tamo gde nije bilo mesta za nauku dobili smo propadanje prinosa. Mi smo imali solidne zalihe kukuruza i i imaćemo ga i više nego što nam je potrebno, ali problem je što imamo slab stočni fond, jer nema ko da te sirovine jede –  kazao je Milan Prostran

Što se izvoza i zadovoljenja izvoznih apetita ostaje da se vidi u kom smeru će to da se kreće, smatra agroekonomista.

– Polako se svode bilansi, nikada u ovom sektoru nije bila slična situacija. Nikada se sa žetvom nije počelo ovako rano i sve je poranilo mesec dana. Da li će biti prinosa i kakva će nam biti zarada, videćemo – izjavio je on.

Kada su u pitanju druge kulture kao što su ovas i raž, njih je ukupno manje posađeno, za 18,4 odsto i 14,3 odsto. Takođe, kako je sagovornik objasnio, pored nešto manje sadnje kultura, ovogodišnja suša je uticala i na prinose soje i suncokreta.

– Suncokret je podbacio i to jako zbog ove suše.  Na primer, od planiranih 3,5 miliona tona imaćemo svega je dva miliona tona po hektaru – zaključio je agroekonomista Milan Prostran.

Izvor: Srbija Danas/BizPortal/Korana Savić