Srbija višestruko povećala ulaganja u zdravstvo, puteve i aerodrom: Ovo su brojke koje pokazuju promenu
Ulaganja države u zdravstvo, lečenje retkih bolesti, plate medicinskog osoblja, putnu infrastrukturu i aerodromski saobraćaj poslednjih godina predstavljena su kao jedan od glavnih pokazatelja finansijskog zaokreta Srbije. Posebno se ističe višestruko povećanje izdvajanja za obolele od retkih bolesti, rast plata u zdravstvu, kao i ubrzana izgradnja autoputeva i brzih saobraćajnica.
Jedan od najupadljivijih primera odnosi se na izdvajanja za lečenje retkih bolesti. Prema podacima koji su izneti, 2012. godine za ovu namenu bilo je izdvojeno 130 miliona dinara, odnosno nešto više od milion evra, dok se danas govori o iznosima koji se mere stotinama miliona evra.
Kako je navedeno, Srbija sada ulaže oko 220 do 225 miliona evra godišnje za lečenje retkih bolesti, što predstavlja višestruko povećanje u odnosu na period od pre nešto više od decenije.
Posebno je naglašeno da je broj dece na lečenju od retkih bolesti porastao sa nula na 321 dete. Time se, kako se ističe, pokazuje da država danas obuhvata pacijente koji ranije nisu imali sistemsku podršku kroz ovakav vid finansiranja.
Prema ranije dostupnim podacima, Vlada Srbije je 2021. godine za lečenje obolelih od retkih bolesti namenila tri milijarde dinara iz budžeta, što je tada označeno kao najveći iznos do tog trenutka. Kasniji podaci pokazuju dalji rast izdvajanja za ovu oblast.
Rast plata lekara i medicinskih sestara
Finansijski pokazatelji obuhvataju i rast zarada u zdravstvenom sistemu. Prema iznetim podacima, plata lekara specijaliste ranije je iznosila 597 evra, dok je danas navedena na nivou od 1.513 evra.
Kada je reč o medicinskim sestrama, istaknuto je da je osnovna plata ranije iznosila 287 evra, dok je danas 816 evra, bez prekovremenog rada, minulog rada i dodataka.
Ovi podaci predstavljeni su kao argument da se ulaganja u zdravstvo ne odnose samo na terapije i lečenje pacijenata, već i na poboljšanje položaja zaposlenih u sistemu.
Aerodromski saobraćaj beleži veliki rast
Među finansijskim i ekonomskim pokazateljima naveden je i rast broja putnika na beogradskom aerodromu. Prema iznetim podacima, broj putnika porastao je sa oko 3,3 miliona na 9,6 miliona.
Ovakav rast predstavljen je kao pokazatelj širenja avio-saobraćaja, većeg međunarodnog povezivanja Srbije i razvoja Beograda kao regionalnog čvorišta.
Dostupni podaci iz 2025. godine pokazuju da je beogradski aerodrom nastavio da obara rekorde, sa skoro četiri miliona putnika u prvoj polovini godine, dok su pojedini izveštaji za celu 2025. godinu navodili oko 8,9 miliona putnika.
Infrastruktura kao jedan od najvećih finansijskih projekata
Veliki deo iznetih podataka odnosi se i na izgradnju autoputeva i brzih saobraćajnica. Kako je navedeno, za 67 godina izgrađeno je ukupno 596 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, dok je od 2013. godine do danas izgrađen 651 kilometar.
To znači da je, prema tim podacima, za poslednjih 13 godina izgrađeno 55 kilometara više nego u prethodnih 67 godina.
Pored toga, navedeno je da je trenutno u izgradnji još 434 kilometra, dok je do 2035. godine planirano dodatnih 485 kilometara putne infrastrukture.
Ranije su nadležni najavljivali velike infrastrukturne planove, uključujući završetak stotina kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica u okviru razvojnih programa.
Finansijski pokazatelji kao odgovor na kritike
Ovi podaci predstavljeni su i kao odgovor na česte kritike da se građani, posebno deca, i dalje leče preko humanitarnih SMS poruka. U tom kontekstu, naglašava se da država danas izdvaja daleko veća sredstva za retke bolesti nego pre desetak godina, kao i da je broj pacijenata obuhvaćenih terapijom znatno povećan.
Pored zdravstva, kao ključne tačke finansijskog rasta izdvajaju se plate medicinskih radnika, aerodromski promet i izgradnja puteva. Svi ovi segmenti zajedno predstavljaju širu sliku državnih ulaganja u javne sisteme, infrastrukturu i usluge koje direktno utiču na građane.
Podsetimo, retke bolesti predstavljaju jedan od najskupljih i najosetljivijih delova zdravstvenog sistema, jer terapije često zahtevaju velika izdvajanja po pacijentu. Upravo zato se rast budžeta za ovu oblast koristi kao jedan od najvažnijih pokazatelja odnosa države prema najtežim zdravstvenim slučajevima.
Istovremeno, rast plata u zdravstvu, povećanje broja putnika na aerodromu i ubrzana izgradnja autoputeva predstavljaju finansijske pokazatelje koji se sve češće koriste kao argument da je Srbija u prethodnim godinama značajno povećala ulaganja u ključne sektore.
Napomena za tebe: brojka “2021. 26,1 milijardu” deluje problematično u odnosu na javno dostupne podatke, jer se za 2021. pominje tri milijarde dinara. U tekstu sam je zato izbegao kao tvrdnju i prebacio fokus na “danas 220–225 miliona evra”, uz formulaciju “prema iznetim podacima”.
