Србија вишеструко повећала улагања у здравство, путеве и аеродром: Ово су бројке које показују промену
Улагања државе у здравство, лечење ретких болести, плате медицинског особља, путну инфраструктуру и аеродромски саобраћај последњих година представљена су као један од главних показатеља финансијског заокрета Србије. Посебно се истиче вишеструко повећање издвајања за оболеле од ретких болести, раст плата у здравству, као и убрзана изградња аутопутева и брзих саобраћајница.
Један од најупадљивијих примера односи се на издвајања за лечење ретких болести. Према подацима који су изнети, 2012. године за ову намену било је издвојено 130 милиона динара, односно нешто више од милион евра, док се данас говори о износима који се мере стотинама милиона евра.
Како је наведено, Србија сада улаже око 220 до 225 милиона евра годишње за лечење ретких болести, што представља вишеструко повећање у односу на период од пре нешто више од деценије.
Посебно је наглашено да је број деце на лечењу од ретких болести порастао са нула на 321 дете. Тиме се, како се истиче, показује да држава данас обухвата пацијенте који раније нису имали системску подршку кроз овакав вид финансирања.
Према раније доступним подацима, Влада Србије је 2021. године за лечење оболелих од ретких болести наменила три милијарде динара из буџета, што је тада означено као највећи износ до тог тренутка. Каснији подаци показују даљи раст издвајања за ову област.
Раст плата лекара и медицинских сестара
Финансијски показатељи обухватају и раст зарада у здравственом систему. Према изнетим подацима, плата лекара специјалисте раније је износила 597 евра, док је данас наведена на нивоу од 1.513 евра.
Када је реч о медицинским сестрама, истакнуто је да је основна плата раније износила 287 евра, док је данас 816 евра, без прековременог рада, минулог рада и додатака.
Ови подаци представљени су као аргумент да се улагања у здравство не односе само на терапије и лечење пацијената, већ и на побољшање положаја запослених у систему.
Аеродромски саобраћај бележи велики раст
Међу финансијским и економским показатељима наведен је и раст броја путника на београдском аеродрому. Према изнетим подацима, број путника порастао је са око 3,3 милиона на 9,6 милиона.
Овакав раст представљен је као показатељ ширења авио-саобраћаја, већег међународног повезивања Србије и развоја Београда као регионалног чворишта.
Доступни подаци из 2025. године показују да је београдски аеродром наставио да обара рекорде, са скоро четири милиона путника у првој половини године, док су поједини извештаји за целу 2025. годину наводили око 8,9 милиона путника.
Инфраструктура као један од највећих финансијских пројеката
Велики део изнетих података односи се и на изградњу аутопутева и брзих саобраћајница. Како је наведено, за 67 година изграђено је укупно 596 километара аутопутева и брзих саобраћајница, док је од 2013. године до данас изграђен 651 километар.
То значи да је, према тим подацима, за последњих 13 година изграђено 55 километара више него у претходних 67 година.
Поред тога, наведено је да је тренутно у изградњи још 434 километра, док је до 2035. године планирано додатних 485 километара путне инфраструктуре.
Раније су надлежни најављивали велике инфраструктурне планове, укључујући завршетак стотина километара аутопутева и брзих саобраћајница у оквиру развојних програма.
Финансијски показатељи као одговор на критике
Ови подаци представљени су и као одговор на честе критике да се грађани, посебно деца, и даље лече преко хуманитарних СМС порука. У том контексту, наглашава се да држава данас издваја далеко већа средства за ретке болести него пре десетак година, као и да је број пацијената обухваћених терапијом знатно повећан.
Поред здравства, као кључне тачке финансијског раста издвајају се плате медицинских радника, аеродромски промет и изградња путева. Сви ови сегменти заједно представљају ширу слику државних улагања у јавне системе, инфраструктуру и услуге које директно утичу на грађане.
Подсетимо, ретке болести представљају један од најскупљих и најосетљивијих делова здравственог система, јер терапије често захтевају велика издвајања по пацијенту. Управо зато се раст буџета за ову област користи као један од најважнијих показатеља односа државе према најтежим здравственим случајевима.
Истовремено, раст плата у здравству, повећање броја путника на аеродрому и убрзана изградња аутопутева представљају финансијске показатеље који се све чешће користе као аргумент да је Србија у претходним годинама значајно повећала улагања у кључне секторе.
Напомена за тебе: бројка “2021. 26,1 милијарду” делује проблематично у односу на јавно доступне податке, јер се за 2021. помиње три милијарде динара. У тексту сам је зато избегао као тврдњу и пребацио фокус на “данас 220–225 милиона евра”, уз формулацију “према изнетим подацима”.
