Srpski vinogradari zadovoljni rodom, ali ne i cenama: Vinarstvo napreduje, ali problem je sve manji broj vinograda
Ovogodišnja berba grožđa u Srbiji kvalitetnija je nego prošle godine, ali proizvođači upozoravaju da otkupne cene ne pokrivaju troškove proizvodnje. Istovremeno, domaća vina poslednjih decenija napravila su veliki kvalitativni iskorak, dok klimatske promene, male površine pod vinogradima i nedovoljno razvijen sistem geografskog porekla ostaju među glavnim izazovima sektora.
Vinogradar Branko Jevtić iz Lipovca kod Topole kaže da je, posle veoma loše 2025. godine i štete od grada, ova sezona donela dosta zdravog grožđa sa dobrim sadržajem šećera i kiselina. Posebno je zadovoljan rodom belih sorti.
Ipak, tržišna slika je znatno nepovoljnija. Otkupne cene belih sorti ove godine dostižu do 90 dinara po kilogramu, dok se crvene sorte plaćaju od 50 do 70 dinara. Organizovanog otkupa praktično nema, a prema rečima Jevtića, takve cene ne pokrivaju troškove proizvodnje.
Suša i visoke temperature menjaju berbu
Doc. dr Darko Jakšić, naučni saradnik za vinogradarstvo i vinarstvo u Institutu za ekonomiku poljoprivrede, upozorava da klimatske promene već menjaju kalendar berbe, uslove proizvodnje i karakteristike budućih vina.
Avgust 2026. bio je, prema podacima RHMZ-a koje navodi Jakšić, najtopliji i drugi najsušniji avgust u Srbiji od 1951. godine, sa srednjom temperaturom oko 3,7 stepeni iznad proseka 1991–2020. U većini vinogradarskih područja kvalitet belih vinskih sorti ipak je ocenjen kao dobar, uz povećan sadržaj šećera.
Jaka i dugotrajna suša može, međutim, smanjiti prinose, ubrzati gubitak kiselina i narušiti ravnotežu šećera, boje i aroma u grožđu. U pojedinim područjima ove godine zabeleženo je i takozvano prisilno sazrevanje, kada koncentracija šećera raste zbog gubitka vode iz bobica, dok aromatična i fenolna zrelost ne napreduju istim tempom.
Prilagođavanje klimatskim promenama zato podrazumeva pažljiviji izbor položaja, sorti i podloga, očuvanje vlage u zemljištu, upravljanje lisnom masom, zaštitu grozdova od pregrevanja i, gde postoje održivi vodni resursi, racionalno navodnjavanje. Sve ove mere, međutim, povećavaju troškove proizvodnje.
Srbija ima kvalitet, ali premalo vinograda
Jakšić ocenjuje da je domaće vinarstvo u poslednjih dvadesetak godina napravilo značajan napredak zahvaljujući razvoju porodičnih vinarija, savremenoj opremi, kontrolisanoj fermentaciji, stručnim kadrovima, investicijama i profesionalnijem marketingu.
Ipak, u Vinogradarski registar upisano je svega oko 7.800 hektara komercijalnih vinograda, dok je u poslednje tri godine godišnje podizano manje od 140 hektara novih zasada. To, prema Jakšiću, nije dovoljno ni za nadoknadu površina starih vinograda koji se krče.
Veliki potencijal Srbije vidi u raznovrsnosti tri vinogradarska regiona, 22 rejona i 77 vinogorja, kao i u autohtonim i tradicionalno gajenim sortama koje mogu doprineti većoj prepoznatljivosti domaćih vina.
Samo 11 odsto vina sa geografskim poreklom
Jedan od prostora za dalji razvoj je i sistem geografskog porekla. Vina sa geografskim poreklom činila su svega 11 odsto evidentirane proizvodnje u Srbiji tokom 2024. godine, dok je njihov udeo u EU oko 72 odsto.
Srbija je istovremeno neto uvoznik vina – tokom 2024. uvezeno je oko 21,5 miliona litara. Za smanjenje uvozne zavisnosti, prema Jakšiću, potrebni su novi vinogradi i dugoročna podrška autohtonim sortama.
- Pred nama je zadatak da značajne uspehe pojedinačnih vinarija pretvorimo u trajan ugled srpskih vina i naših zaštićenih oznaka geografskog porekla - zaključuje Jakšić.
