Stop bacanju novca kroz hranu: Kesa puna namirnica, a pola završi u kanti - jedna greška koju pravimo u prodavnici kasnije nas skupo košta
Hrana koju kupimo, a potom ne pojedemo, ne završava samo u kanti za otpatke. Sa njom bacamo i novac koji smo izdvojili iz kućnog budžeta. Od kupovine bez plana do ostataka obroka koji danima ostanu zaboravljeni u frižideru, svakodnevne navike mogu da naprave mnogo veći trošak nego što na prvi pogled deluje.
Koliki je problem sa bacanjem hrane pokazuju podaci prema kojima se širom sveta svake godine baci oko trećine proizvedene hrane, odnosno približno 1,3 milijarde tona.
Ipak, deo rešenja nalazi se upravo u domaćinstvu, a smanjenje količine hrane koja završi u otpadu ne mora da zahteva velika odricanja. Nekoliko jednostavnih promena u načinu kupovine, skladištenja i korišćenja namirnica može značajno da smanji rasipanje.
Sve počinje već u prodavnici
Jedna od najčešćih grešaka nastaje pre nego što hrana uopšte stigne u kuću – tokom kupovine.
Impulsivno biranje proizvoda često dovodi do toga da kupimo više nego što možemo da potrošimo. Zbog toga je korisno unapred osmisliti obroke za nekoliko narednih dana i napraviti spisak za kupovinu.
Pre odlaska u prodavnicu trebalo bi pogledati i frižider i ostavu. Na taj način lakše ćemo uočiti šta već imamo i sprečiti da kupimo isti proizvod više puta, a zatim jedan od njih bacimo jer mu je istekao rok.
Poseban oprez potreban je kada su u pitanju velika pakovanja i proizvodi na akciji. Niža cena ne znači stvarnu uštedu ukoliko deo hrane na kraju ne iskoristimo.
Pravilo koje može da uvede red u frižider
Jedan od praktičnih načina za organizaciju namirnica jeste FIFO pravilo, odnosno princip „prvo unutra, prvo napolje“.
Proizvode koji su ranije kupljeni ili imaju kraći rok trajanja trebalo bi postaviti napred, dok novije namirnice mogu da budu smeštene iza njih. Tako ćemo najpre potrošiti ono čemu se rok približava i smanjiti mogućnost kvarenja.
Važno je i kako se namirnice međusobno čuvaju. Jabuke, banane, kruške i paradajz, na primer, oslobađaju etilen, gas koji ubrzava sazrevanje. Zbog toga ih ne bi trebalo držati zajedno sa osetljivijim povrćem kao što su salata, brokoli, krastavac ili tikvice, jer ono može brže da propadne.
"Upotrebiti do" nije isto što i "najbolje upotrebiti do"
Dodatnu zabunu često stvaraju oznake na ambalaži.
Važno je razlikovati oznake „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“. Prva se odnosi na bezbednost hrane, dok se druga prvenstveno odnosi na kvalitet proizvoda.
Zbog toga proizvod kojem je prošao datum „najbolje upotrebiti do“ ne mora automatski da bude za bacanje. Njegov izgled, miris i tekstura mogu da budu promenjeni, pa je potrebno proceniti njegovo stanje pre odluke da li će biti iskorišćen.
Ostatak ručka ne mora u kantu
Značajan deo otpada čine i već spremljeni obroci koje ne pojedemo.
Prema podacima koje prenosi Poslovni dnevnik, čak 63 odsto Hrvata koji bacaju hranu baca ostatke gotovih jela. U tekstu se navodi da se sličan rezultat ne bi značajnije razlikovao ni kada bi se posmatrala Srbija.
Ostaci ručka mogu da posluže kao osnova za novi obrok. Meso može da se iskoristi za drugo jelo, povrće može da završi u supi ili varivu, dok hrana za koju znamo da uskoro neće biti pojedena može da se zamrzne.
Na taj način ono što je ostalo od prethodnog obroka dobija novu svrhu, umesto da završi u smeću.
Svaka bačena namirnica je bačen novac
Računica je jednostavna - svaki proizvod koji smo platili, a potom bacili neiskorišćen, predstavlja novac koji je potrošen bez koristi.
Zato smanjenje troškova za hranu ne mora uvek da podrazumeva kupovinu najjeftinijih proizvoda. Ušteda često počinje mnogo ranije: planiranjem kupovine, boljim rasporedom namirnica i iskorišćavanjem onoga što već imamo kod kuće.
