Stiže još jedan namet: Od 1. januara uvodi se novi porez, evo na koga će se odnositi
Organizovan je panel "Klimatska i trgovinska politika - da li je region spreman za CBAM" posvećenom uvođenju nacionalnog poreza na emisije ugljen-dioksida od 1. januara, navodi se u najnovijem biltenu NALED-a.
Pomoćnica ministra u Ministarstvu energetike Jovana Joksimović istakla je da je Srbija poslednje dve i po godine intenzivno radila sa Evropskom komisijom kako bi domaći mehanizam bio priznat u EU.
- Uspešno smo izdejstvovali da se karbon takse zemalja koje zavise od uglja, kao što je Srbija gde se 60 odsto struje dobija iz uglja, smatraju usklađenim sa EU politikama - rekla je ona.
Dodala je da je Srbija najspremnija u regionu, jer već ima usvojen plan energetske tranzicije i klimatski plan.
Član Fiskalnog saveta Slobodan Minić podsetio je da dve trećine izvoza Srbije ide ka EU, a da je domaća privreda energetski intenzivna, sa dvostruko većim emisijama od evropskog proseka.
- Ukupan makroekonomski efekat neće biti dramatičan, ali će pojedine industrije biti značajno pogođene, pre svega, gvožđe i čelik. Uticaj na cement bi bio ograničen, jer Srbija mali deo proizvodnje izvozi", rekao je on.
Tehnički direktor fabrike cementa, Holcim Srbija Marko Muhadinović je poručio da su "ljudi i njihove kompetencije ključni za tranziciju", i istakao da je kompanija do sada uložila 150 miliona evra u dekarbonizaciju u Srbiji te da očekuje da domaća regulativa prati evropsku mapu puta.
Naglasio je da su kljčne mere u cementnoj industriji zamena sirovina i goriva, prelazak na obnovljive izvore energije i jasna regulativa.
Posebno je istakao važnost da se deo prihoda od CBAM-a zadrži u zemlji i usmeri u industriju kroz namenski fond.
- Ako hoćemo da se takmičimo u Evropi, taj novac mora ostati u sektoru dekarbonizacije - naglasio je on.
Direktor kompanije Metalfer Branko Zečević istakao je da je ova kompanija uložila 120 miliona evra u nove tehnologije, ali da neće svi moći da pređu na nove tehnologije.
- Određene zemlje koje to ne mogu spuštaju cene i postaju nelojalna konkurencija - rekao je on i poručio da globalna slobodna trgovina de facto više ne postoji, jer sve države uvode zaštitu svojih proizvođača.
- Ako je naše tržište jedno od retkih potpuno otvorenih, sve investicije u dekarbonizaciju biće uzaludne ukoliko dozvolimo ulazak proizvoda koji u tranziciju ne ulažu - poručio je on.
Dodao je da će veliki deo proizvoda iz zemalja koje nisu u CBAM-u tražiti nova, nezaštićena tržišta, među kojima i naše.
Panel "Klimatska i trgovinska politika – da li je region spreman za CBAM" održan je u okviru konferencije Core days 2025, koju je organizovao NALED, uz podršku Švedske Vlade i u saradnji sa Partnerstvom za konkurentan region.
Konferencija je okupila više od 300 učesnika - predstavnika vlada, opština, privrede i civilnog sektora iz regiona i EU, sa ciljem razmene iskustava i dobrih praksi primene ESG standarda, sa fokusom na prava radnika, rodnu ravnopravnost, socijalne javne nabavke, socijalno preduzetništvo i jačanje održivosti u lancima snabdevanja.
Izvor: Tanjug
