Стиже још један намет: Од 1. јануара уводи се нови порез, ево на кога ће се односити

Помоћница министра у Министарству енергетике Јована Јоксимовић истакла је да је Србија последње две и по године интензивно радила са Европском комисијом како би домаћи механизам био признат у ЕУ.  

- Успешно смо издејствовали да се карбон таксе земаља које зависе од угља, као што је Србија где се 60 одсто струје добија из угља, сматрају усклађеним са ЕУ политикама - рекла је она.

Додала је да је Србија најспремнија у региону, јер већ има усвојен план енергетске транзиције и климатски план.

Члан Фискалног савета Слободан Минић подсетио је да две трећине извоза Србије иде ка ЕУ, а да је домаћа привреда енергетски интензивна, са двоструко већим емисијама од европског просека. 

- Укупан макроекономски ефекат неће бити драматичан, али ће поједине индустрије бити значајно погођене, пре свега, гвожђе и челик. Утицај на цемент би био ограничен, јер Србија мали део производње извози", рекао је он. 

Технички директор фабрике цемента, Холцим Србија Марко Мухадиновић је поручио да су "људи и њихове компетенције кључни за транзицију", и истакао да је компанија до сада уложила 150 милиона евра у декарбонизацију у Србији те да очекује да домаћа регулатива прати европску мапу пута.

Нагласио је да су кљчне мере у цементној индустрији замена сировина и горива, прелазак на обновљиве изворе енергије и јасна регулатива.

Посебно је истакао важност да се део прихода од ЦБАМ-а задржи у земљи и усмери у индустрију кроз наменски фонд.

- Ако хоћемо да се такмичимо у Европи, тај новац мора остати у сектору декарбонизације - нагласио је он.

Директор компаније Металфер Бранко Зечевић истакао је да је ова компанија уложила 120 милиона евра у нове технологије, али да неће сви моћи да пређу на нове технологије.

 - Одређене земље које то не могу спуштају цене и постају нелојална конкуренција - рекао је он и поручио да глобална слободна трговина де фацто више не постоји, јер све државе уводе заштиту својих произвођача.

- Ако је наше тржиште једно од ретких потпуно отворених, све инвестиције у декарбонизацију биће узалудне уколико дозволимо улазак производа који у транзицију не улажу - поручио је он.

Додао је да ће велики део производа из земаља које нису у ЦБАМ-у тражити нова, незаштићена тржишта, међу којима и наше.

Панел "Климатска и трговинска политика – да ли је регион спреман за ЦБАМ" одржан је у оквиру конференције Цоре days 2025, коју је организовао НАЛЕД, уз подршку Шведске Владе и у сарадњи са Партнерством за конкурентан регион.

Конференција је окупила више од 300 учесника - представника влада, општина, привреде и цивилног сектора из региона и ЕУ, са циљем размене искустава и добрих пракси примене ЕСГ стандарда, са фокусом на права радника, родну равноправност, социјалне јавне набавке, социјално предузетништво и јачање одрживости у ланцима снабдевања.

Извор: Танјуг