Svaki dinar uložen u obnovu zemljišta vraća se desetostruko: Evo šta kažu stručnjaci
Degradacija zemljišta sve je veći izazov za poljoprivredu, vodne resurse i zaštitu životne sredine. Iako se posledice često ne vide odmah, gubitak plodnosti, organske materije i sposobnosti zemljišta da zadrži vodu dugoročno ugrožava prinose i otpornost proizvodnje na sušu i poplave. Stručnjaci upozoravaju da je obnova zemljišta hitna, ali i ekonomski isplativa — jer svaki dinar uložen u obnovu u proseku stvara desetostruko veću vrednost.
Pod degradacijom zemljišta podrazumeva se smanjenje šumskih površina i površina pod vegetacijom, pad plodnosti, zagađenje zemljišta, prekomerno korišćenje i zagađenje voda, kao i intenzivna izgradnja, objašnjava za portal Klima101 dr Ana Vuković Vimić, jedna od vodećih domaćih stručnjaka u ovoj oblasti.
Degradirano oko 40 odsto zemljišta u svetu
Aktuelne procene pokazuju da je širom sveta degradirano oko 40 odsto ukupnog zemljišta koje nije pod ledom. Godišnji troškovi degradacije, dezertifikacije i suše procenjuju se na gotovo 900 milijardi dolara.
Posledice se ne mere samo gubitkom prinosa. Degradirano zemljište slabije zadržava vodu, manje je otporno na eroziju, poplave i sušu, a gubi i sposobnost da čuva organsku materiju i ugljenik.
Vojvodina izgubila polovinu organske materije
Problem je vidljiv i u Srbiji. Istraživanja pokazuju da je u Vojvodini, u poslednjih 60 godina, izgubljena oko polovina organske materije u nekada izuzetno plodnom zemljištu.
Degradaciju dodatno ubrzavaju klimatske promene, pre svega sve češće i intenzivnije suše. Promena režima padavina posebno je izražena na istoku i jugoistoku Srbije, gde se menjaju i osnovne klimatske odlike.
Obnova zemljišta kao javna investicija
Poruka nauke je jasna – zemljište se mora čuvati i obnavljati. Mere obnove već se primenjuju širom sveta i obuhvataju pošumljavanje, obnovu vegetacije, rešenja zasnovana na prirodi, bolje upravljanje vodama i prelazak na regenerativne poljoprivredne prakse.
Dosadašnje procene, zasnovane na višegodišnjim istraživanjima na različitim lokalitetima, pokazuju da je ulaganje u obnovu zemljišta ekonomski veoma isplativo. U proseku, svaki dinar uložen u obnovu zemljišta stvara oko deset dinara vrednosti.
Problem je, međutim, u tome što je ta korist često „nevidljiva” za investitore. Intenzivna poljoprivreda deluje isplativo jer deo njene stvarne cene – narušeno zemljište, zagađenje i gubitak prirodnih funkcija – plaćaju životna sredina i društvo, često godinama kasnije.
S druge strane, ulaganje u obnovu zemljišta u klasičnoj tržišnoj logici često se vidi samo kao trošak, iako donosi dugoročnu javnu korist. Kada se u računicu uključe stabilniji prinosi, bolja otpornost na sušu i poplave, očuvanje vode i plodnosti, jasno je da obnova zemljišta nije trošak, već jedna od najvažnijih investicija u budućnost poljoprivrede.
