Сваки динар уложен у обнову земљишта враћа се десетоструко: Ево шта кажу стручњаци
Деградација земљишта све је већи изазов за пољопривреду, водне ресурсе и заштиту животне средине. Иако се последице често не виде одмах, губитак плодности, органске материје и способности земљишта да задржи воду дугорочно угрожава приносе и отпорност производње на сушу и поплаве. Стручњаци упозоравају да је обнова земљишта хитна, али и економски исплатива — јер сваки динар уложен у обнову у просеку ствара десетоструко већу вредност.
Под деградацијом земљишта подразумева се смањење шумских површина и површина под вегетацијом, пад плодности, загађење земљишта, прекомерно коришћење и загађење вода, као и интензивна изградња, објашњава за портал Клима101 др Ана Вуковић Вимић, једна од водећих домаћих стручњака у овој области.
Деградирано око 40 одсто земљишта у свету
Актуелне процене показују да је широм света деградирано око 40 одсто укупног земљишта које није под ледом. Годишњи трошкови деградације, дезертификације и суше процењују се на готово 900 милијарди долара.
Последице се не мере само губитком приноса. Деградирано земљиште слабије задржава воду, мање је отпорно на ерозију, поплаве и сушу, а губи и способност да чува органску материју и угљеник.
Војводина изгубила половину органске материје
Проблем је видљив и у Србији. Истраживања показују да је у Војводини, у последњих 60 година, изгубљена око половина органске материје у некада изузетно плодном земљишту.
Деградацију додатно убрзавају климатске промене, пре свега све чешће и интензивније суше. Промена режима падавина посебно је изражена на истоку и југоистоку Србије, где се мењају и основне климатске одлике.
Обнова земљишта као јавна инвестиција
Порука науке је јасна – земљиште се мора чувати и обнављати. Мере обнове већ се примењују широм света и обухватају пошумљавање, обнову вегетације, решења заснована на природи, боље управљање водама и прелазак на регенеративне пољопривредне праксе.
Досадашње процене, засноване на вишегодишњим истраживањима на различитим локалитетима, показују да је улагање у обнову земљишта економски веома исплативо. У просеку, сваки динар уложен у обнову земљишта ствара око десет динара вредности.
Проблем је, међутим, у томе што је та корист често „невидљива” за инвеститоре. Интензивна пољопривреда делује исплативо јер део њене стварне цене – нарушено земљиште, загађење и губитак природних функција – плаћају животна средина и друштво, често годинама касније.
С друге стране, улагање у обнову земљишта у класичној тржишној логици често се види само као трошак, иако доноси дугорочну јавну корист. Када се у рачуницу укључе стабилнији приноси, боља отпорност на сушу и поплаве, очување воде и плодности, јасно је да обнова земљишта није трошак, већ једна од најважнијих инвестиција у будућност пољопривреде.
