Svet na samoj ivici: Zatvaranje Ormuskog moreuza pokreće globalnu naftnu krizu i drastično poskupljenje?!
Iranski parlament izglasao je odobrenje za zatvaranje strateški važnog Ormuškog moreuza, preneli su u nedelju iranski državni mediji.
Prema podacima američke Uprave za energetske informacije (EIA), tokovi kroz moreuz Hormuz u 2024. godini i prvom kvartalu 2025. činili su više od četvrtine ukupne svetske pomorske trgovine naftom i oko petine globalne potrošnje nafte i naftnih derivata.
Pored toga, oko petine globalne trgovine tečnim prirodnim gasom (LNG) takođe je prošlo kroz Ormuski moreuz 2024. godine, pretežno iz Katara.
Ova odluka još uvek mora da dobije odobrenje Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Islamske Republike.
Radi se o ruti kojom prolazi otprilike 20 posto svetskih potreba za naftom i plinom
Zbog svog geografskog položaja, ne postoji alternativna morska ruta za prolaz kroz Ormuski moreuz. Dakle, ako bi došlo do ometanja prolaska brodova kroz ovaj moreuz, to bi imalo velike posledice po svetsku trgovinu naftom i LNG-jem, a cene bi naglo skočile. Svaka promena cene nafte lančano utiče i na cene mnogih drugih proizvoda i sirovina.
Takođe, ako se u regionu pojavi i najmanja pretnja, troškovi osiguranja i bezbednosne mere rastu, što dodatno poskupljuje pomorski transport za sve uključene strane.
Najvažnija, ali i najkritičnija tačka
Ormuski moreuz, uski morski prolaz koji povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i otvorenim morem, jedno je od najkritičnijih tačaka globalne trgovine naftom. Kroz njega svakog dana prođe oko četvrtina ukupne svetske pomorske trgovine naftom, što ovaj prolaz čini nezamenjivim za energetsku stabilnost sveta.
Nalazi se unutar teritorijalnih voda Irana i Omana, a na najužem mestu širok je svega 33 kilometra. Ipak, ta uska tačka je arterija kojom energenti stižu iz naftom bogatih država poput Saudijske Arabije, Katara, UAE i Irana ka svetskim tržištima.
Nakon nedavne eskalacije sukoba između Irana i Izraela, iranski zvaničnici više puta su pretili mogućnošću zatvaranja Ormuskog moreuza. Iako mnogi analitičari veruju da bi takav potez bio izuzetno radikalan, posledice bi bile ogromne.
Stručnjaci Goldman Sachsa upozoravaju da bi zatvaranje moglo pogurati cenu nafte preko 100 dolara po barelu, dok Međunarodni monetarni fond procenjuje da bi svako povećanje cene nafte za 10% izazvalo rast inflacije u razvijenim zemljama za oko 0,4 procentna poena.
Iran bi takvim potezom rizikovao sukob ne samo sa Zapadom, već i sa ključnim ekonomskim partnerima poput Kine, kao i susednim zemljama-izvoznicima nafte, uključujući Katar i UAE, koji takođe zavise od slobodnog prolaza kroz moreuz.
Ormuski moreuz se s pravom smatra jednim od najosetljivijih geopolitičkih tačaka na svetu – svaka pretnja ili ometanje saobraćaja u tom području trenutno se odražava na globalna tržišta, energente i ekonomsku stabilnost brojnih država.
