Свет на самој ивици: Затварање Ормуског мореуза покреће глобалну нафтну кризу и драстично поскупљење?!

Према подацима америчке Управе за енергетске информације (ЕИА), токови кроз мореуз Хормуз у 2024. години и првом кварталу 2025. чинили су више од четвртине укупне светске поморске трговине нафтом и око петине глобалне потрошње нафте и нафтних деривата. 

Поред тога, око петине глобалне трговине течним природним гасом (ЛНГ) такође је прошло кроз Ормуски мореуз 2024. године, претежно из Катара.

Ова одлука још увек мора да добије одобрење Врховног савета за националну безбедност Исламске Републике. 

Ради се о рути којом пролази отприлике 20 посто светских потреба за нафтом и плином

Због свог географског положаја, не постоји алтернативна морска рута за пролаз кроз Ормуски мореуз. Дакле, ако би дошло до ометања проласка бродова кроз овај мореуз, то би имало велике последице по светску трговину нафтом и ЛНГ-јем, а цене би нагло скочиле. Свака промена цене нафте ланчано утиче и на цене многих других производа и сировина.

Такође, ако се у региону појави и најмања претња, трошкови осигурања и безбедносне мере расту, што додатно поскупљује поморски транспорт за све укључене стране.

Најважнија, али и најкритичнија тачка

Ормуски мореуз, уски морски пролаз који повезује Персијски залив са Оманским заливом и отвореним морем, једно је од најкритичнијих тачака глобалне трговине нафтом. Кроз њега сваког дана прође око четвртина укупне светске поморске трговине нафтом, што овај пролаз чини незамењивим за енергетску стабилност света.

Налази се унутар територијалних вода Ирана и Омана, а на најужем месту широк је свега 33 километра. Ипак, та уска тачка је артерија којом енергенти стижу из нафтом богатих држава попут Саудијске Арабије, Катара, УАЕ и Ирана ка светским тржиштима.

Након недавне ескалације сукоба између Ирана и Израела, ирански званичници више пута су претили могућношћу затварања Ормуског мореуза. Иако многи аналитичари верују да би такав потез био изузетно радикалан, последице би биле огромне.

Стручњаци Голдман Sachsa упозоравају да би затварање могло погурати цену нафте преко 100 долара по барелу, док Међународни монетарни фонд процењује да би свако повећање цене нафте за 10% изазвало раст инфлације у развијеним земљама за око 0,4 процентна поена.

Иран би таквим потезом ризиковао сукоб не само са Западом, већ и са кључним економским партнерима попут Кине, као и суседним земљама-извозницима нафте, укључујући Катар и УАЕ, који такође зависе од слободног пролаза кроз мореуз.

Ормуски мореуз се с правом сматра једним од најосетљивијих геополитичких тачака на свету – свака претња или ометање саобраћаја у том подручју тренутно се одражава на глобална тржишта, енергенте и економску стабилност бројних држава.