Velika nestašica lekova, farmaceuti i pacijenti zabrinuti: Cene dosta variraju, a evo na koji način je moguće rešiti problem

- Često u isto vreme imamo nestašicu nekoliko desetina lekova, što nam značajno otežava posao - rekao je Didije Ronsin, farmaceut iz Brisela.

Revizija EU prošlog meseca pokazala je da su nestašice „hronična glavobolja“ širom unije. 

Njenih 27 članica je između 2022. i 2024. prijavilo kritičan nedostatak 136 lekova, uključujući antibiotike i lekove koji se koriste za lečenje srčanog udara, saopštio je Evropski revizorski sud (ECA).

Kritična nestašica znači da na tržištu nema dostupne alternative. 

Belgija je 2024. godine prijavila najviše slučajeva Evropskoj agenciji za lekove (EMA), s više od desetak kritičnih slučajeva.

Uzrok se delimično nalazi u problemima u lancu snabdevanja i prevelikoj zavisnosti Evrope od Azije za ključne komponente lekova, navodi ECA. Niže cene lekova rezultat su nabavke iz Azije, pa sada azijski proizvođači obezbeđuju EU oko 70% aktivnih farmaceutskih supstanci, prema studiji citiranoj u izveštaju ECA.

Zavisnost je posebno izražena kod lekova protiv bolova, poput paracetamola ili ibuprofena, kao i kod lekova koji su poslednjih godina bili kritično nedostupni — uključujući neke antibiotike i salbutamol, lek za astmu poznat pod robnom markom Ventolin.

Međutim, odgovornost snosi i neefikasnost unutrašnjeg tržišta EU.

„Najviše poziva zbog nestašica“

Cene lekova se razlikuju unutar bloka jer nacionalne vlasti pojedinačno pregovaraju s proizvođačima, objasnio je Olivije Delaer, izvršni direktor Febelca, veleprodajnog distributera koji snabdeva oko 40% belgijskih apoteka.

Kao posledica toga, proizvođači imaju tendenciju da više isporučuju zemljama koje plaćaju više, a tek ograničeno onima koje su postigle niže cene u pregovorima — kako bi sprečili preprodaju lekova radi profita, rekao je.

Pored toga, ECA navodi da većina lekova ima dozvole na nacionalnom nivou, pa se pakovanja značajno razlikuju među državama, što unutrašnju trgovinu u EU čini „skupljom i komplikovanijom“. 

To dovodi do tzv. „lokalnih nestašica“, kada proizvod nije dostupan u jednoj zemlji EU, ali se može naći odmah preko granice u drugoj članici, objasnio je Delaer.

- To je sve veći problem - dodao je.

Oko 70% od oko milion poziva koje kompanija godišnje primi odnosi se isključivo na nestašicu lekova, rekao je Delaer.

- To je apsolutno kolosalno opterećenje i iscrpljujuće -

Komplikovan put ka rešenju problema

U 2024. farmaceuti u EU su u proseku trošili 11 sati nedeljno upravljajući nestašicama, prema PGEU, farmaceutskoj trgovinskoj grupi.

Ronsin kaže da često provodi sat vremena dnevno „zovući, proveravajući informacije, šaljući pacijente ili ih ponovo kontaktirajući kako bi im rekao da su lekovi stigli — ili u nekim slučajevima da nisu“ — što ranije nije bio slučaj.

- Teško je i za pacijente, koji mogu da se uplaše kada ne dobiju svoj lek na vreme - rekao je. Brisel pokušava da pronađe rešenja.

U martu je Evropska komisija predložila „zakon o kritičnim lekovima“ čiji je cilj da podstakne proizvodnju u EU putem stimulacija proizvođačima i da ohrabri države članice da se udalje od cene kao ključnog kriterijuma za dodelu ugovora o javnoj nabavci.

U julu je usledila i „strategija zaliha“, sa ciljem da se koordiniraju zalihe i obezbedi dostupnost lekova i druge robe u kriznim situacijama. 

Portparolka Komisije izjavila je da je Brisel uveren da će ove i druge nedavno predstavljene mere „napraviti značajnu razliku“ i „značajno pomoći u rešavanju problema“.

O zakonima se trenutno pregovara sa Evropskim parlamentom i državama članicama, što je ponekad dugotrajan proces.

- Pokušavaju da nađu rešenja, ali to ide vrlo sporo - rekao je Ronsin, čija apoteka gleda na zgradu Komisije.

- Verovatno ćemo jednog dana stići tamo, ali zasad je sve komplikovano -