Велика несташица лекова, фармацеути и пацијенти забринути: Цене доста варирају, а ево на који начин је могуће решити проблем
У магацину велепродаје лекова у Белгији полице су празније него раније, а та земља се, као и друге чланице Европске уније, све више суочава са несташицом лекова, што фрустрира фармацеуте и пацијенте и додатно оптерећује јавни здравствени систем.
- Често у исто време имамо несташицу неколико десетина лекова, што нам значајно отежава посао - рекао је Дидије Ронсин, фармацеут из Брисела.
Ревизија ЕУ прошлог месеца показала је да су несташице „хронична главобоља“ широм уније.
Њених 27 чланица је између 2022. и 2024. пријавило критичан недостатак 136 лекова, укључујући антибиотике и лекове који се користе за лечење срчаног удара, саопштио је Европски ревизорски суд (ЕЦА).
Критична несташица значи да на тржишту нема доступне алтернативе.
Белгија је 2024. године пријавила највише случајева Европској агенцији за лекове (ЕМА), с више од десетак критичних случајева.
Узрок се делимично налази у проблемима у ланцу снабдевања и превеликој зависности Европе од Азије за кључне компоненте лекова, наводи ЕЦА. Ниже цене лекова резултат су набавке из Азије, па сада азијски произвођачи обезбеђују ЕУ око 70% активних фармацеутских супстанци, према студији цитираној у извештају ЕЦА.
Зависност је посебно изражена код лекова против болова, попут парацетамола или ибупрофена, као и код лекова који су последњих година били критично недоступни — укључујући неке антибиотике и салбутамол, лек за астму познат под робном марком Вентолин.
Међутим, одговорност сноси и неефикасност унутрашњег тржишта ЕУ.
„Највише позива због несташица“
Цене лекова се разликују унутар блока јер националне власти појединачно преговарају с произвођачима, објаснио је Оливије Делаер, извршни директор Фебелца, велепродајног дистрибутера који снабдева око 40% белгијских апотека.
Као последица тога, произвођачи имају тенденцију да више испоручују земљама које плаћају више, а тек ограничено онима које су постигле ниже цене у преговорима — како би спречили препродају лекова ради профита, рекао је.
Поред тога, ЕЦА наводи да већина лекова има дозволе на националном нивоу, па се паковања значајно разликују међу државама, што унутрашњу трговину у ЕУ чини „скупљом и компликованијом“.
То доводи до тзв. „локалних несташица“, када производ није доступан у једној земљи ЕУ, али се може наћи одмах преко границе у другој чланици, објаснио је Делаер.
- То је све већи проблем - додао је.
Око 70% од око милион позива које компанија годишње прими односи се искључиво на несташицу лекова, рекао је Делаер.
- То је апсолутно колосално оптерећење и исцрпљујуће -
Компликован пут ка решењу проблема
У 2024. фармацеути у ЕУ су у просеку трошили 11 сати недељно управљајући несташицама, према ПГЕУ, фармацеутској трговинској групи.
Ронсин каже да често проводи сат времена дневно „зовући, проверавајући информације, шаљући пацијенте или их поново контактирајући како би им рекао да су лекови стигли — или у неким случајевима да нису“ — што раније није био случај.
- Тешко је и за пацијенте, који могу да се уплаше када не добију свој лек на време - рекао је. Брисел покушава да пронађе решења.
У марту је Европска комисија предложила „закон о критичним лековима“ чији је циљ да подстакне производњу у ЕУ путем стимулација произвођачима и да охрабри државе чланице да се удаље од цене као кључног критеријума за доделу уговора о јавној набавци.
У јулу је уследила и „стратегија залиха“, са циљем да се координирају залихе и обезбеди доступност лекова и друге робе у кризним ситуацијама.
Портпаролка Комисије изјавила је да је Брисел уверен да ће ове и друге недавно представљене мере „направити значајну разлику“ и „значајно помоћи у решавању проблема“.
О законима се тренутно преговара са Европским парламентом и државама чланицама, што је понекад дуготрајан процес.
- Покушавају да нађу решења, али то иде врло споро - рекао је Ронсин, чија апотека гледа на зграду Комисије.
- Вероватно ћемо једног дана стићи тамо, али засад је све компликовано -
