Globalna kriza u Ormuskom moreuzu menja računicu na njivama: Rast inputa i neizvesnost tržišta otvaraju dilemu – Koje kulture sejati ove sezone?
Kriza u Ormuskom moreuzu stiže u najosetljiviji trenutak za poljoprivredu, baš u vreme kada se donose odluke o prolećnoj setvi. FAO upozorava da bi dugotrajan poremećaj u tom prolazu mogao da izazove globalni udar na đubrivo, energente i transport, a samim tim i na cene hrane i odluke poljoprivrednika o tome šta i koliko da seju. Za Srbiju je to posebno važno jer se setvena struktura ove godine ne može planirati samo prema tržišnoj ceni kultura, već i prema dostupnosti i ceni inputa.
Kriza u Ormuskom moreuzu dolazi u trenutku kada proizvođači već donose ključne odluke o setvenoj strukturi. Kako upozorava FAO, dugotrajan poremećaj u ovom prolazu mogao bi da izazove globalni udar na energente i đubrivo, što direktno pogađa troškove proizvodnje hrane.
Za Srbiju to znači da setva ove godine ne može da se planira samo prema očekivanoj ceni kultura, već pre svega prema dostupnosti i ceni inputa. U praksi, prolećna setva postaje pitanje troška, rizika i likvidnosti, a ne samo prinosa.
Koje kulture nose manji rizik i da li je soja dobitnik u krizi?
Globalni trendovi već pokazuju kako proizvođači reaguju. Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede (USDA), farmeri u SAD planiraju da u 2026. godini smanje površine pod kukuruzom i povećaju setvu soje. Razlog je rast cena đubriva i goriva usled geopolitičkih tenzija, uključujući sukobe na Bliskom istoku.
Ovaj primer jasno pokazuje smer razmišljanja: kulture koje zahtevaju manje inputa postaju sigurniji izbor.
U domaćim uslovima, to znači da kukuruz i suncokret i dalje ostaju važni, ali uz mnogo oprezniju procenu. Na parcelama gde troškovi mogu „pojesti“ dobit, racionalnije je razmotriti alternativu ili smanjiti ulaganja.
Globalni skok cena đubriva zbog rata – koliko je Srbija zaista ugrožena?
Ormuski moreuz je jedna od ključnih tačaka za transport nafte i gasa, ali i sirovina za proizvodnju đubriva. Svaki poremećaj u ovom lancu direktno podiže cenu inputa.
To znači skuplju prihranu useva, veće troškove obrade zemljišta, kao i skuplji transport i logistiku.
U takvim okolnostima, intenzivna proizvodnja postaje rizičnija, posebno za gazdinstva sa ograničenim kapitalom.
Šta podrazumeva pametna setvena struktura?
U sezoni visokih troškova, setvena struktura mora da bude rezultat proračuna, a ne navike.
To podrazumeva izbor kultura prema realnim mogućnostima ulaganja, prilagođavanje agrotehnike (preciznija upotreba đubriva) i raspodelu rizika kroz diverzifikaciju proizvodnje.
U tom smislu, strna žita i deo uljarica u ovakvim uslovima mogu delovati kao stabilnija osnova, jer nude predvidljiviji odnos ulaganja i prinosa, ali ni tu nema univerzalnog rešenja.
Kako sačuvati likvidnost gazdinstva
Najvažnija odluka ove sezone nije samo šta sejati, već koliko uložiti.
Tamo gde postoji kapital, ulaganje u intenzivniju proizvodnju može imati smisla. Međutim, gde je rizik veći, racionalnije je birati manje zahtevne kulture i rasporediti ulaganja tako da gazdinstvo ostane likvidno i nakon sezone.
U vremenu skupih inputa, najuspešnija setva neće biti ona sa najvećim potencijalnim prinosom, već ona koja može da izdrži i nepovoljne uslove na tržištu.
Globalna kriza, posledice lokalne
Ako se kriza u Ormuskom moreuzu produži, posledice neće ostati samo na svetskim berzama. Prelivaće se na cenu đubriva, goriva, stočne hrane i na kraju hrane u prodavnicama.
Zato je poruka za ovu sezonu jasna: setvu treba planirati hladne glave, uz realnu procenu troškova, prinosa i rizika.
U uslovima nestabilnog tržišta, najbolja strategija je ona koja čuva i proizvodnju i novčani tok gazdinstva.
