PONOVO OSVOJIO EVROPU: Gardijan INSISTIRA da čitamo dela DANILA KIŠA!

Danilo Kiš / Izvor: Foto: Wikimedia

Englezi prepoznali vrednost Kišovih dela.

"Enciklopedija mrtvih" Danila Kiša, čuvena zbirka priča jednog od najvećih pisaca sa ovih prostora, dobila je velike komplimente i hvale od Nikolasa Lezarda, književnog kritičara britanskog "Gardijana".

U kulturnoj rubrici prestižnog časopisa objavljen je članak u kome se čitaoci pozivaju da obavezno pročitaju Kišovu zbirku priča.

– Pretpostavljam da je Danilo Kiš donekle želeo da se našali kada je napisao ovu zbirku pripovedaka, svoju poslednju zbirku. Koji naslov! Knjiga ima svega 166 strana, a naslovna novela samo 24 – navodi autor teksta, Nikolas Lezard, ističući da je u pitanju jedna od najdirljivijih priča koju je ikada pročitao.

"Short story" je veoma zastupljena vrsta književnog dela u Engleskoj. To što pokazuju interesovanje za našeg izvanrednog pisca je zasluženo, i londonski književni kritičar ne štedi lepe reči kada priča o delima srpskog pisca.

– Ovo je svedočenje kako o snazi tako i o slabosti književnosti i ljudske memorije, elegija i vapaj nemoći, koji odjekuju u više dimenzija – ističe Lezard, napominjući da je jedini uslov za upis u Enciklopediju mrtvih taj da se ime onog koji je u nju uvršten ne nalazi ni u jednoj drugoj enciklopediji.

Po njemu je smisao knjige za egalitarizam takav da oni koji su već ostavili svoj trag u istoriji, ili misle da to jesu, nemaju potrebu da budu u nju uključeni. Iz ovog se, napominje Lezard, može shvatiti Kišovo poimanje istorije, ali i šta su ljudi koji su stvarali istoriju mislili o njemu.

Kratko se osvrćući na njegove korene, uz napomenu da Kišov otac potiče iz istog grada kao i preci Leopolda Bluma, čuvenog junaka iz “Uliksa” Džejmsa Džojsa, Gardijanov kritičar navodi da Kiša nikada nije bilo moguće svrstati politički ili na osnovu nacionalne pripadnosti, već isključivo prema njegovoj posvećenosti slobodi.

– Kiš je bio jedan od najvećih u svom veku, ne samo da je bio originalan već i saosećajan um, kadar, o čemu ova zbirka svedoči, da pripovetki udahne novi život. Ukratko, ne mogu dovoljno da preporučim ovu knjigu ili vas uverim da je pročitate – zaključuje Lezard.

Njegove utiske vam i u celosti prenosimo:

Insistiram da pročitate ovo izdanje pisca koji je oživeo kratku priču. Pretpostavljam da je u doba kada je napisao svoju poslednju zbirku pripovedaka, to nije bilo na ceni. Knjiga ima svega 166 strana, a uvodna priča ima svega 24. Međutim, u njoj nema ničeg smešnog: priča je jedna od onih koje su najviše uticale na mene, testament moći i slabosti književnosti i ljudskog sećanja, i elegija i urlik nemoći koji odzvanja u više dimenzija.

Govori o tome kako je naučnica u poseti Švedskoj ušla u biblioteku u Stokholmu kasno uveče (nakon izvođenja “Sonate duhova” Augusta Strindberga - mislim da je to važno). Tu pronalazi knjige u kojima je opisan kompletan život njenog oca, iako je umro samo dva meseca ranije. Ispisan je svaki mogući detalj.

Povodom očevog boravka u vojsci, u Knjigu su ucrtane staze kojima je išla na marševe Peta pešadijska jedinica stacionirana u Mariboru. Imena oficira i podoficira sa njihovim činovima zabeleženi su, kao što su upisana i imena sobnih drugova, kvalitet hrane u vojničkoj kantini, povreda kolena prilikom noćnog marša, kazna zbog izgublјene rukavice, ime kafane u kojoj je lumpovao prilikom prekomande u Požarevac.

Tu je i ključni princip: "Jedini uslov da bi se ušlo u Enciklopediju mrtvih jeste da onaj čije je ime tu zapisano ne bude zastuplјen ni u jednoj drugoj enciklopediji".

Drugim rečima, to je duboko demokratičan pristup i samo neko ko je bio demokratskog duha, neko ko bi prepoznao i to ne samo u teoriji ili apstraktu, značaj svakog pojedinca, mogao je doći na ovakvu zamisao. Egalitarizam enciklopedije je takav da oni koji su već ostavili trag u istoriji, ili misle da jesu, nemaju potrebu da budu uključeni.

To baca svetlo na to kako je Kiš gledao na istoriju i šta su o njemu mislili ljudi koji su je stvarali. Rođen je, prema jednoj priči, gotovo kao inkarnacija evropejstva 1935. Sin asimilovanog mađarskog Jevreja (iz istog grada kao preci Džejmsa Džojsa i Leopolda Bluma) i pravoslavne Srpkinje, teško je mogao da se pozicionira prema političkim ili nacionalnim sklonostima, nego samo po svojoj posvećenosti slobodi.

Kiš je trebalo da osvoji nagradu za prvu priču u ovoj zbirci “Simon čudotvorac”, dok partijski zvaničnici nisu posumnjali da bi to mogla biti antikomunistička satira. (Ako i jeste, ona je i mnogo toga drugog, a najvažnije je da je izuzetna. Na osnovu gnostičke priče o jeretičkom putujućem propovedniku, ona je parabola koja istovremeno i sudi i opire se interpretacijama, što se može reći i za veliki deo njegovog rada). Umro je u Parizu 1989. kada je imao svega 54 godine.

Ovoj državi (Velikoj Britaniji) nije potreban cenzor da bi se neki pisac učinio nepoznatim ili zaboravljenim, pa se Penguinu (izdavač) treba čestitati što nam ga je vratio. Kiš je jedan od najvećih u svom veku, ne samo originalnog, nego i saosećajnog uma i sposoban, kao što je slučaj s ovom zbirkom, da oživi kratku priču.

Dopada mi se ideja da o pričama ne mislim toliko kao o pojedinačnim delima, nego kao o pesmama u pažljivo komponovanom albumu (ta misao možda potiče od činjenice da je Kiš zaista izgledao pomalo kao rok zvezda).

Priče se protežu kroz vekove i svetove, rano hrišćansko doba (dve priče; pitanje nastanka religije ga je fasciniralo), Prag u 19. veku, Hamburg, tadašnja Jugoslavija/Srbija. U svakom deliću možete osetiti njegovu inteligenciju.

Mnogo je dugovao Horheu Luisu Borhesu i priznavao je to, ali ima nešto toplije u Kišu, nešto što baš zbog te inteligencije, mnogo više zna o patnji čoveka. On je jedan od onih pisaca, za koje osećate da su na vašoj strani.

Ukratko, ne mogu vam dovoljno naglasiti koliko je ova knjiga vredna preporuke. Ovo je stari prevod (1989) Majkla Henrija Hajma, ali vrlo dobar. Knjiga sadrži i vrlo koristan i zanimljiv uvod Kišovog biografa iz Engleske Marka Tompsona.

Ukoliko vam je ovo bilo interesantno, zanimaće vas možda i koje su to mudrosti života prema našem narodu (više o tome na OVOM linku)

Pročitajte i: