IZDERAN OD TRNJA I BOS: "Otac je bježao od Hrvata i nosio bombu da se raznese ako ga uhvate!"

Njegov otac je pre početka same "Oluje" spakovao Sinišu, njegovu majku i brata i poslao ih u Beograd kako bi izbegli sve ono što je usledilo. Kako priča Siniša njegov otac je ostao na ratištu u Petrinji. (O tome šta im se sve desilo u Beogradu možete pročitati KLIKOM OVDE).

“U Petrinji je ostao moj otac, sa još oko 40 boraca. Zvali su radio vezu, ali niko se nije javljao. Otac je otišao da provjeri jel' sve uredu. Nikog nije bilo na položaju, sve je ostalo pusto, napušteno, sa spiskovima imena branioca Petrinje, radio uređajima…“, počinje priču o svom ocu za portal SrbijaDanas.com mladić koji danas živi u Beogradu.

Pošto nisu znali šta se dešava na drugoj liniji fronta pokušavali su na sve načine da ih dobiju, ali su hrvatski vojnici upali u vezu.

Siniša Vujanić koji priča priču o svom ocu

“Moj otac je preko veze dozivao drugu liniju fronta, al' su hrvatski vojnici upali u vezu iz Siska sa riječima:

'Četo evo nas za sat vremena, pričekaj nas, stižemo.'“, priča nam Siniša.

Pošto su shvatili ko im se javio umesto njihovih vojnika, bili su u panici i počeli su da beže.

"Zavladala je panika među njima, krenuli su bježati kroz šumu, ali nažalost spiskove sa njihovim imenima nisu uništili, i zato su danas na crnoj listi, tj. i dan danas ne smiju da idu u Hrvatsku jer će odmah biti uhapšeni“, kaže Siniša.

Bežali su samo kako bi se dočepali Une!

“Dok su bježali šumom Samaričom, plan im je bio dočepati se rijeke Une. Bijeg je počeo 6. avgusta. Moj otac je imao dvije puške, 3 bombe i bio je odlučio: 'ako ga neprijatelj uhvati aktiviraće bombu i raznijeti se', jer bi ga u suprotnom čekale strahote mučenja“, navodi Siniša.

Put kroz šumu bio je strašan, a po rečima Sinišinog oca prizor na koji su naišli nadomak Dvora bio je zastrašujuć:

“Pošto su Hrvati imali podršku avijacije, čim su čuli avion, otac i ostali borci bi skakali u trnje, da ih ne vide. Kad su došli do ceste nadomak Dvora ugledali su stahovit prizor. Kako mi je pričao, bilo je isprevrtanih traktora, kola, sve bez goriva, stvari razbacane svugdje. Otac je uspio doći do Dvora, razdužiti se i tom prilikom je saznao da su baba, djed i stric sa familijom prešli granicu. Iz Bosne je stopirao neki kamion koji ga je prevezao do Beograda“, objašnjava on.

Siniša Vujanić koji priča priču o svom ocu

Dok je njegov otac pokušavao da pobegne, on, njegova majka i brat nisu ništa znali o njemu.

“Do tada smo mislili da je on mrtav, jer je na vijestima bilo da je Petrinja pala, a svi koji su bili u njoj su pohvatani ili pobijeni“, navodi on.

Iznenađenje ih je dočekalo kada se otac pojavio na kućnom pragu njihove tetke kod koje su bili.

“Moj otac se pojavio rano ujutru tog 9. avgusta1995. ispred kuće moje tetke u Zemunu, u vojnoj uniformi, sav pocijepan, izderan od trnja, bos, sa vojnim čizmama oko vrata i očima punih suza“, završava Siniša priču o ocu.

(O tome kroz kakav pakao su prošli njegovi baba i deda pročitajte OVDE)