ИЗДЕРАН ОД ТРЊА И БОС: "Отац је бјежао од Хрвата и носио бомбу да се разнесе ако га ухвате!"

Његов отац је пре почетка саме "Олује" спаковао Синишу, његову мајку и брата и послао их у Београд како би избегли све оно што је уследило. Како прича Синиша његов отац је остао на ратишту у Петрињи. (О томе шта им се све десило у Београду можете прочитати КЛИКОМ ОВДЕ).

“У Петрињи је остао мој отац, са још око 40 бораца. Звали су радио везу, али нико се није јављао. Отац је отишао да провјери јел' све уреду. Никог није било на положају, све је остало пусто, напуштено, са списковима имена браниоца Петриње, радио уређајима…“, почиње причу о свом оцу за портал SrbijaDanas.com младић који данас живи у Београду.

Пошто нису знали шта се дешава на другој линији фронта покушавали су на све начине да их добију, али су хрватски војници упали у везу.

Синиша Вујанић који прича причу о свом оцу

“Мој отац је преко везе дозивао другу линију фронта, ал' су хрватски војници упали у везу из Сиска са ријечима:

'Чето ево нас за сат времена, причекај нас, стижемо.'“, прича нам Синиша.

Пошто су схватили ко им се јавио уместо њихових војника, били су у паници и почели су да беже.

"Завладала је паника међу њима, кренули су бјежати кроз шуму, али нажалост спискове са њиховим именима нису уништили, и зато су данас на црној листи, тј. и дан данас не смију да иду у Хрватску јер ће одмах бити ухапшени“, каже Синиша.

Бежали су само како би се дочепали Уне!

“Док су бјежали шумом Самаричом, план им је био дочепати се ријеке Уне. Бијег је почео 6. августа. Мој отац је имао двије пушке, 3 бомбе и био је одлучио: 'ако га непријатељ ухвати активираће бомбу и разнијети се', јер би га у супротном чекале страхоте мучења“, наводи Синиша.

Пут кроз шуму био је страшан, а по речима Синишиног оца призор на који су наишли надомак Двора био је застрашујућ:

“Пошто су Хрвати имали подршку авијације, чим су чули авион, отац и остали борци би скакали у трње, да их не виде. Кад су дошли до цесте надомак Двора угледали су стаховит призор. Како ми је причао, било је испревртаних трактора, кола, све без горива, ствари разбацане свугдје. Отац је успио доћи до Двора, раздужити се и том приликом је сазнао да су баба, дјед и стриц са фамилијом прешли границу. Из Босне је стопирао неки камион који га је превезао до Београда“, објашњава он.

Синиша Вујанић који прича причу о свом оцу

Док је његов отац покушавао да побегне, он, његова мајка и брат нису ништа знали о њему.

“До тада смо мислили да је он мртав, јер је на вијестима било да је Петриња пала, а сви који су били у њој су похватани или побијени“, наводи он.

Изненађење их је дочекало када се отац појавио на кућном прагу њихове тетке код које су били.

“Мој отац се појавио рано ујутру тог 9. августа1995. испред куће моје тетке у Земуну, у војној униформи, сав поцијепан, издеран од трња, бос, са војним чизмама око врата и очима пуних суза“, завршава Синиша причу о оцу.

(О томе кроз какав пакао су прошли његови баба и деда прочитајте ОВДЕ)