Kako se sporazumevaju psi?

Lajanje
Lavež je najčešći oblik komunikacije. Psi mogu da laju jer im je dosadno, zatim iz razloga jer su u potrazi za plenom, iz straha ili nesigurnosti, ali lavež može biti i znak zadovoljstva kao i poziv na igru. Posebno je prepoznatljiv, takozvani alarm lavež kada pas ima želju da digne uzbunu i obavesti nas da je primetio nešto ili nekoga u daljini. U zavisnosti od situacije u kojoj se nalazi i lavež se razlikuje po tonalitetu i učestalosti, pa tako pas koji zahteva nešto od vlasnika - poziv u šetnju ili želi hranu, laje oštro i uporno. Ako je pas uplašen ili uznemiren lavež je nešto nižeg tona sa kraćim intervalima. Poziv na igru zvuči kao veselo lajanje i prati ga govor tela kao što su spuštene prednje šape i mahanje repom. Psi često laju kada čuju kucanje ili zvono na vratima kako bi dali znak da je neko došao.

Režanje
Režanje je najčešće znak upozorenja da će doći do izliva agresije ako se situacija u kojoj se pas nalazi nastavi. Ako pas reži jer pokušavate da ga ubacite u kadu na kupanje, povucite se i smislite bolji način kako da vaš pas zavoli ovu neizbežnu obavezu. Režanje je upozorenje posle kog najčešće ide i ugriz jer se pas ne oseća sigurno. Pas koji reži na drugog psa šalje jasnu poruku da ne želi da mu se niko približava. Ovakvo problematično ponašanje se rešava ranom socijalizacijom ili postepeno i strpljivo kroz razne iskustvene situacije kroz koje pas treba da shvati da mu se ništa loše neće desiti. Psi takođe reže i dok se igraju naročito ako vuku neki kanap ili se nadjačavaju za igračku. Ovo ponašanje je sasvim normalno, ali ako sumnjate da je reč o agresiji zaustavite igru i pustite psa da se malo smiri. Neki psi kao što su rotvajleri mogu režati iz zadovoljstva u toku maženja i igranja u odsustvu bilo kakvog znaka stresa, ali takvo režanje je potpuno drugačijeg tona i tumači se kao pozitivan zvuk i znak da se pas oseća srećno i veselo.

Zavijanje
Zavijanje je način sporazumevanja među psima direktno nasleđen od njihov davnih predaka sivih vukova. Ovo je bio način da se članovi čopora pozovu u lov ili da se dozove i pronađe član čopora koji se izgubio daleko u šumi. Neke rase skoro da uopšte ne zavijaju, dok druge kao što je Haski ili Aljaski malamut najčešće tako komuniciraju. Dugo i monotono zavijanje psa može biti i posledica zapostavljenosti, dosade i izolacije. Nekada je zavijanje izazvano nekim pištavim zvukom, pa psi često ovako reaguju na zvuk vatrogasnih ili policijskih sirena ili muzičkih instrumenata. Neki vlasnici uče pse da zavijaju zajedno sa njima, dok nek sami zavijaju kada vlasnici pevaju.

Cviljenje
Cviljenje može biti jasan znak da je pas u bolovima. To se može desiti u igri, ako jedan pas gricne drugog suviše jako. Štenci i mladi psi često cvile kada su uznemireni i uplašeni. Odrasli psi cvile kada su zapostavljeni ili zatvoreni u malom prostoru, kada žele nešto, kada su dugo odvojeni od svojih vlasnika ili prosto žele pažnju. Cviljenje je uvek pokazatelj nekog povećanog nivoa stresa koji ne mora nužno da bude negativan. Psi često cvile jer su uzbuđeni kada se vlasnik posle dugog radnog dana vrati kući i tada je cviljenje praćeno lizanjem, skakanjem i lajanjem. Mužjaci često cvile kada nanjuše ženku u teranju, a ne mogu da joj priđu jer su zatvoreni u boksu. Tada su frustrirani i uznemireni, a zvuk je piskav i učestao.

Ljudski govor
Neki psi su sposobni da repliciraju zvuk koji podseća na ljudski govor. Zanimljivo je da vlasnici najčešće svoje pse uče da kažu – Volim te. Naravno ne treba se zavaravati da psi shvataju značenje reči koje oponašaju, već samo ponavljaju zvuk koji čuju.

(njuska.com)