Kako smo živeli bez klime?

Sunce je uprlo u staklene zidove poslovne zgrade, venecijaneri ne pomažu, svi dahćemo, znojimo se i mrzovoljni smo. Tako je izgledao prosečan dan u redakciji našeg portala – dok nisu proradili klima uređaji!

Zato se danas, s pravom, pitamo – KAKO smo živeli bez klimatizacije?

Kada je Vilis Karijer davne 1902. godine izmislio modernu vazdušnu klimatizaciju, ona je služila za kontrolisanje industrijskih mašina – komfort radnika bio je... pa, kolateralna greška. Kućna klimatizacija postala je šire dostupna posle Drugog svetskog rata i tako potpisala smrtnu presudu nekim starinskim arhitektonskim detaljima i društvenim običajima.

Pre trideset godina bilo je nezamislivo da se otkažu predavanja u školi zbog vrućine, jer su zgrade imale debele zidove, visoke plafone, prozore iznad vrata i, na kraju krajeva, čitave šume u dvorištima koje su dodatno rashlađivale.

Ranije su sve prostorije imale visoke plafone kako bi se vrelina podizala gore. Ako se toplota podigne u gornju trećinu sobe, onda će plafon visine tri metra obezbediti relativno normalnu temperaturu u ″donjem delu″. Plafonski ventilatori obezbeđuju da se topao vazduh izvlači naviše leti, a da se zimi spušta dole. Kuće koje imaju više od jednog sprata imale su ventilaciju koja je topao vazduh izbacivala na višim spratovima koji su se, baš zato, koristili samo noću i uz otvorene prozore. Drveće se sadilo na istočnoj i zapadnoj strani kuće, kako bi je što više zaklonilo od sunca. Tome su služili i kapci na prozorima, kao i roletne.

Kao alternativa usijanom enterijeru kuće, služili su prednji tremovi koji su vremenom postali i središte društvene interakcije.

Ljudi su imali različite metode rashlađivanja, kao što je kačenje mokrog veša na ulazima, spavanje na čaršafima koji su rashlađeni u frižideru ili u donjem vešu sveže izvađenom iz zamrzivača.

Kako ste vi živeli bez klime? Napišite nam u komentaru.