Obradović: Istina o stradanju Srba u Hrvatskoj

"Neka sud odredi kakva je pravna kvalifikacija tih zlodela koja su izvršena prema Srbima iz Hrvatske. Mislim da smo do sada već ostvarili veliki deo našeg cilja, a to je da pred najvišu instituciju Ujedinjenih Nacija iznesemo istinu o stradanju Srba u Hrvatskoj, pre svega u operaciji Oluja, ali i uopšte tokom tog rata", rekao je Obradović Tanjugu.

Dan pred završnicu jednomesečne usmene rasprave pred MSP-om Obradović je izrazio očekivanje da će se sud prvenstveno izjasniti o činjenicama i dokazima na kojima se temelje te činjenice, kao i da će hrvatski tužbeni zahtev biti ili odbačen, ili odbijen kao neosnovan.

"Odbačen u smislu da Srbija ne može da odgovara ni za jedno krivično delo, bilo da se radi o genocidu koji je predmet ovog postupka, ili drugim krivičnim delima - zločinima protiv čovečnosti ili ratnim zločinima, koje je izvršeno do 27. aprila 1992. godine, do kada nije ni postojala kao nezavisna država u međunarodnim odnosima”, naglasio je on.

To je, kako je naveo, jedna od osnovnih postavki našeg pravnog tima.

Poredeći argumentaciju hrvatske i srpske strane Obradović je ukazao da je Srbija zasnovala činjenično stanje na dokazima koji su skladu sa praksom Međunarodnog suda pravde, dok je Hrvatska, kako je rekao, imala prilično sumnjiv pristup načinu na koji se dokazi izvode.

"Oni su podneli dokaze koji ni pred sudom u Hrvatskoj ne mogu da se izvedu kao dokaz i mi smo se tome oštro usprotivili. Očekujemo da se sud izjasni i kaže nešto o toj stvari", podsetio je Obradović, a reč je o spornim policijskim beleškama i nepotpisanim zapisnicima o saslušanju svedoka.

Šef srpskog pravnog tima je zaključio da pitanja uvek mogu da se rešavaju na političkom nivou i odnosi između dve zemlje da se dalje unapređuju.

"Sud je dobio svoj predmet i on će se o njemu izjasniti, a na vladama dve zemlje je da odnose čine boljim", napomenuo je Obradović.

U Palati mira u Hagu, u kojoj je sedište Međunarodnog suda pravde, sutra će biti održano poslednje zasedanje u sporu između Hrvatske i Srbije po tužbi i protivtužbi za genocide.

Sud će potom zaključiti raspravu koja se 15 godina odvijala pisanim putem, a poslednih mesec dana neposredno u vidu usmene rasprave.

Narednih meseci sud će utvrđivati činjenično stanje, a do kraja godine doneti i konačnu presudu na koju ne postoji pravo žalbe.