OVAKO SU JELI ROMANOVI: Budite gosti na ručku kod cara Nikolaja!

Svečani ručak je bio glavni obrok u danu i prilika glavnog kuvara za pokazivanje i dokazivanje umeća. Carski svečani ručkovi počinjali su između podneva i 13 časova i trajali su tačno 50 minuta. Serviranje hrane je obavljano po rasporedu i uključivalo je prefinjenu koreografiju izvedenu pred samim carem koji je od detinjstva obučavan da na fin način signalizira osoblju kada je red na sledeće jelo.

Stolovi za formalne ručkove raspoređivani su u polukružnoj sali ili povemeno u Aleksandrinoj (carica Aleksandra Fedorovna, supruga cara Nikolaja II Romanova) svečanoj sobi za prijeme. Aranžirani su u dva reda, a način raspoređivanja zavisio je od povoda i vrste gostiju. Okrugli stolovi za kojima je sedelo po desetoro ili jedanaestoro ljudi naručio je sam car jer je želeo više interakcije sa gostima – tako bi išao od jednog do drugog stola, za svako jelo, kako bi se jednako posvetio svim zvanicama. To je omogućilo svim gostima da kažu da su večerali za carevim stolom.

Dugački stolovi postavljeni u formi ćiriličnog slova P korišćeni su u svečanijim prilikama. Tada bi, uz cara i caricu (koji bi onda sedeli na jednom mestu – bez pomeranja kao za okruglim stolovima), sedeli monarsi i predstavnici stranih zemalja, po rangovima, najstariji i najvažniji članovi Suda ili članovi porodice Romanov – prema uzrastu. To bi vodilo do ubitačno dosadnih razgovora i tako je car uspeo da se zaštiti od ljudi sa kojima nije želeo da razgovara.

Predjela, tačnije 'zakuske' na ruskom jeziku, obično su se služila u susednoj Portret sali ili u Maloj biblioteci. Servirana su ili na bazi švedskog stola ili su ih nosili konobari na poslužavnicima. Sastojala su se od mnogo ukusnih stvari – uključujući nemačke salate, retke vrste kavijara i gljiva, a sve to bilo je pomešano sa raznim vrstama votke. I, dok su gosti uživali u zakuskama, mogli su da vide Imperijalne stolove postavljene za njih u susednoj sali kako blistaju od srebra, porcelana i kristala, krunisani svećnjacima i mirišljavim cvećem.

Trpezarijski stolovi nisu bili stalna postavka, da tako kažemo. Donešeni su u palatu i postavljani samo za specijalne događaje. Pozlaćene bele neoklasične stolice prekrivene žutom svilom čuvane su u Polukružnoj sali i bile su postavljene uz zigove. Kada je bilo potrebno još stolica donošene su iz Katarininog dvora.

Srebrno posuđe dolazilo je sa nekoliko strana i bilo ga je mnogo. Sudski dokumenti pokazuju da su se najčešće koristili setovi iz Moskve, Kazana i Jekaterinoslava (današnji Dnjepropetrovsk). Njih je Katarina Velika poklonila pokrajinskim guvernerima, a njen sin, Pavle I Petrovič, mislio je da su to preskupi pokloni za ljude koji su njegove sluge i vratio ih je u Peterburg u svoje palate.

Pribor za jelo dolazio je iz Krunskog seta i imao je ugravirane carske monograme. Bio je težak i masivan. Stolovi su bili prošarani i unikatnim dekorativnim srebrninama i vazama. Na svakom stolu bilo je mnogo malih srebrnih posuda i tacni, svaka sa posebnom namenom u obroku.

Porcelan na carskom stolu tokom vladavine Nikolaja II dolazio je iz Gorbejevog seta. Čuveni Babinjon korišćen je samo jednom – za proslavu rođendana nemačkog cara 1912. godine. Purpurni set je korišćen dva puta – 1909. godine. Kao po pravilu, odgovarajući porcelan korišćen je za kafu i deserte, ali serviralo se i na plavom pozlaćenom servisu iz Carskog sela. Komadi koji su proizvedeni u Carskoj fabrici porcelana označeni su na dnu oznakom odgovarajućeg monarha i godine proizvodnje. Oštećen, napukao ili nesavršen porcelan razbijan je i odbacivan – sve je moralo da bude po propisima.

Na stolu su blistale veličanstvene kristalne činije i setovi čaša. Za svečane događaje korišćen je set kristala iz Carskog sela na kojem je bio emajliran grb Romanovih.

Cveće je bilo aranžirano u posebnoj prostoriji dvora i bilo je važan deo dekora svakog stola. Ono se nalazilo u vazama i činijama. Većina cveća dolazila je iz carskih plastenika, a ostatak je bivao naručivan. Velike korpe gusto ispunjene retkim cvećem poklanjane su gostima. Na njima su bile elegantne trake koje su ukazivale na darodavce i priliku.

Gosti su u pratnji posluge bili dovođeni do svojih mesta za stolom dok su dvorski muzičari svirali u susednim prostorijama, ali niko nije smeo da sedne pre cara. Odmah potom bi se servirala hrana – tri ili četiri jela.

Car nije zahtevao da se priprema posebna hrana. Od detinjstva je naučen da prihvati bez pogovara i jee ono što mu se servira. Njegov meni odabirala je dvorska posluga i kuvar koji je bio upoznat sa njegovim ukusom. Hrana carice Aleksandre pripremana je posebno i služena je odvojeno. Ona je bila ne posebnoj dijeti koju su joj prepisali lekari i uglavnom se hranila kao vegetarijanac. Strogo se pridržavala i svih crkvenih postova, iako je rođena kao katolkinja.

Prvo jelo bila je supa, uglavnom kremasta čorba servirana sa malim pitama sa mesom. Odmah potom služila bi se riba. Ljudi koji su poznavali Nikolaja govorili su da on voli ostrige, ali ne postoji zapis o tome da su služene tokom obroka – verovatno su bile deo zakuske. Najčešće se kao riblje jelo servirala kečiga u sosu od šampanjca. Sledeće jelo bi bila piletina u bogatim sosevima, a pratilo bi je jelo od govedine, ovčetine ili šunka. Ponekad bi se umesto toga služili fazani, divokoze, patke ili jarebice.

Gosti koji bi prvi put bili na carskom ručku bili bi zbunjeni serviranjem. Svako jelo je servirano zasebno u individualnim porcijama i najpre je car dobijao hranu. Signal za uklanjanje tanjira bio je postavljanje escajga na tanjir i sklanjanje ruku. Čim bi vaš konobar video da ste spustili escajg odneo bi vam tanjir – bilo da ste završili sa jelom ili ne. Takođe, onog trenutka kad car završi sa nekim jelom, svima se sklanjaju tanjiri, što je bio problem za one koji su sporo jeli i kojima je poslednjima servirana hrana. Nikolaj II Romanov jeo je polako, kako bi omogućio svim gostima da završe sa serviranim jelom.

Pre deserta servirana su topla i hladna slatka jela – poput kompota, želea od jagoda i sladoleda. Potom bi bio serviran desert koji se sastojao od svežeg voća, jagoda i, ponekad, hladnih trešanja.

Tokom svečanih ručkova servirane su različite vrste vina u specijalnim bovama ukraševim varskim grbom i carevim monogramom. Carev vinski podrum bio je izvanredan i dvor je u retkim prilikama servirao i vina iz najboljih i retkih berbi.

Kafa je služena u Portret sali, a na stolovima su postavljane gomile čokolade, delikatne torte raznih vrsta i oblika, kao i bombone napravljene u Carskoj fabrici konditorskih proizvoda. Na stolovima je bio raznolik asortiman likera i rakija.

Svečani obrok zvanično je završen onog trena kada car ustane. Nije bilo ni govora o tome da se nekome dospe kafa ili da dobije još jedno parče torte. Čim bi car otišao sluge su sve brzo rasklanjale.

Kako je pripremana enormlna količina hrane, uglavnom je bilo mnogo ostataka. Sve što bi ostalo posle obroka osoblje carske kuhinje je moglo da proda i novac bi bio njihov. Narod bi se nekad sakupljao u kuhinjama dvora, čekajući ostatke sa carskog stola. Tu hranu kupovala je čak i visoka aristokratija.