ŽIVOT U NOVOJ TURSKOJ: Mršave postizborne nade etničkih Kurda
Posle nedeljnog izbornog poraza koji je pretrpela kurdska Narodna demokratska partija (HDP), kurdski jugoistok Turske ulazi u novu fazu neizvesnosti između bledih nada u obnovu pregovora sa vladom i još prisutne opasnosti od vojne eskalacije.
HDP je na nedeljnim ponovljenim parlamentarnim izborima u Turskoj osvojila 10,7 odsto glasova, što je za skoro tri odsto manje nego na izborima 7. juna, ali se sada, posle kratkog izliva besa i burnih emocija po objavljivanju rezultata i razočaranja među biračima ove stranke, tračak nade javlja sa idejom da je najgore možda izbegnuto, prenosi francuski dnevnik "Mond".
Mada "za dlaku", stranka koja se zalaže za pitanja Kurda će, kako stvari stoje, ući u parlament zahvaljujući nekolicini poena koji joj omogućuju da pređe prag koji je za to potreban.
"Da HDP nije prešao prag od 10 odsto glasova, bio bi isključen iz turskih institucija i situacija je mogla da izmakne svakoj kontroli", objašnjava poslanik i jedan od lidera HDP Nazmi Gir.
On, međutim, upozorava da se stvari mogu pogoršati s obzirom na spremnost da uništi kurdski pokret koju je pokazala Partija pravde i razvoja (AKP) na čelu sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koja je na vlasti od 2002. i koja je odnela pobedu i na jučerašnjim izborima.
Kurdi zadovoljni izborima?
Neki glasači HDP u Dijarbakiru vide trijumf AKP kao, zapravo, moguću svojevrsnu zaštitu od mehaničkog pogoršavanja situacije u koje je zemlja zapala od junskih izbora, s nastavkom sukoba sa oružanim krilom kurdskog pokreta Radničkom partijom Kurdistana (PKK) krajem jula i, potom, pretvaranjem više gradova na jugoistoku u bojna polja naoružanih militantnih Kurda i turskih snaga bezbednosti.
Tako je stanovnik popularne četvrti Baglar, koji je već navikao na okršaje podmlatka PKK i policije, 20-godišnji Lokman, relativno zadovoljan ishodom nedeljnog glasanja.
"Ja sam Kurd i glasao sam za HDP. Voleo bih da smo u parlament ušli sa većim brojem poslanika, ali me umiruje to što će AKP moći da vlada sam. Bilo bi nemoguće da različite turske stranke oforme koaliciju jer bi nastupio haos", kaže on.
I profesor književnosti Isak Bingel donekle je optimista što se budućnosti tiče i nada se povratku dijalogu sa vladom.
"AKP je ojačao otarasivši se svojih političkih rivala u Turskoj, ali kurdski pokret ostaje dominantan na jugoistoku i nastavlja da određuje lokalnu politiku. Nijedna od dveju snaga ne može da izađe na kraj sa ovom drugom, te se nadam da će AKP razumeti ishod glasanja i obnoviti mirovni proces sa PKK", ističe on.
Prema mišljenju kopredsednika ogranka HDP u Dijarbakriu Emera Enema, sve će zavisiti od vlade AKP koja će uskoro biti oformljena u Ankari.
"Dva puta su pred nama. Ako Erdogan nastavi politiku terora i zastrašivanja, ako nastavi da napada nedužne civile, bombarduje baze PKK u iračkom Kurdistanu i da vrši pritisak na sirijski Kurdistan, turski Kurdi će se dići i izbiće građanski rat. A ako nova vlada bude odgovorna i vrati se pregovorima sa PKK, daćemo sve od sebe da taj novi pokušaj uspe", poručuje Enem.
Lokalni kadar kurdske stanke smatra da je jedino rešenje omogućavanje ponovnog kontakta sa istorijskim predvodnikom kurdskog pokreta Abdulahom Odžalanom, koji je u zatvoru od 1999. godine. Glavni akter mirovnog procesa pokrenutog 2013, Odžalan je ponovo izolovan od kurdskog pokreta od aprila, pošto mu vlasti od tada ne dozvoljavaju da prima advokate i lidere HDP.
PKK da odustane od oružane borbe
Pariski list u analizi upozorava da bi snažna pozicija AKP mogla da vladu podstakne da čak pojača svoje zahteve u pogledu PKK. Toga se pribojava i Tahir Elči, koji je veoma aktivan u kurdskom civilnom društvu, a nedavno je uhapšen i optužen jer je javno rekao da PKK nije teroristička organizacija.
"Da bi se mirovni proces nastavio, potrebno je da PKK odustane od oružane borbe. Izborni rezultati su pokazali da je kurdski pokret oslabljen nasiljem koje je izbilo posle junskih izbora", ukazuje on.
Međutim, u više kurdskih gradova su sukobi između militantnih Kurda i snaga bezbednosti pružile priliku PKK da uspostavi "buntovničke džepove" u najugroženijim četvrtima, pri čemu ovo oružano krilo izražava spremnost da se sukobi sa turskom državom u uličnim borbama, što bi moglo biti pogubno po stanovništvo, navodi "Mond".
"Želim da ostanem optimista i računam na duh odgovornost jednih i drugih, ali država neće moći da prihvati da PKK vojno kontroliše neke četvrti kurdskih gradova. Ukoliko se PKK ne povuče, predstoje nam mračna vremena", upozorava Elči.
