50 GODINA DOPRINOSA EVROPSKOJ KINEMATOGRAFIJI: Dušan Kovačević dobio prestižnu nagradu, pa otkrio KO MU JE OMILJENA GLUMICA
Dodelom nagrade "Aleksandar Lifka" za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji našem proslavljenom piscu, scenaristi i reditelju Dušanu Kovačeviću, otvoreno je 29. izdanje Festivala evropskog filma Palić.
Priznanje ovogodišnjem laureatu uručili su Radoslav Zelenović i Mira Banjac. Široj javnosti Kovačević je poznat kao reditelj bioskopskih hitova "Balkanski špijun" i "Profesionalac", i autor kultnih klasika kao što su "Maratonci trče počasni krug", "Ko to tamo peva", "Podzemlje", "Radovan Treći", i "Urnebesna tragedija".
NAJOMRAŽENIJA SRPSKA KRALJICA: Zbog slobodnog ponašanja i skandala, o njoj se pričalo sve NAJGORE - Istina je ipak drugačija
O NJEGOVOM GROBU KRUŽE RAZNE LEGENDE: Branislav Nušić ga je osmislio još za života, a zbog njega se priča da je bio MASON
HELEN KELER - Žena koja je svojim primerom dokazala da NIŠTA NIJE NEMOGUĆE: Uprkos teškom invaliditetu postala je PROSVETITELJKA
Povodom nagrade, reditelj je otkrio da se nije iznenadio priznanjem, jer u svom opusu ima kvalitetne filmove.
- Iskren da budem, nije me previše iznenadilo. Sledeće godine će biti 50 godina otkako sam napravio prvi kratki igrani film na Akademiji, na odseku za režiju. Mentor tog filma bio je Žika Pavlović, koga ću ja kasnije zamenjivati na Akademiji. Jednostavno, za pola veka sam radio sa skoro svim domaćim dobitnicima "Lifke", pa čak i sa nekim stranim. Učestvovao sam direktno u dvadesetak filmova kao scenarista ili režiser, a sigurno u još 50 filmova kao prijatelj koji je sarađivao na scenariju. Negde od polovine sedamdesetih godina, kada sam sa Živkom Nikolićem radio "Beštiju", prvi put kao scenarista, pa do mog poslednjeg filma "Nije loše biti čovek" prošlo je pola veka. Napravljeni su neki filmovi koji su preživeli tih pola veka. Gledaju se i danas, kao da su juče snimljeni.
Prilikom uručenja nagrade, Dušan Kovačević je podsetio prisutne da je Miru Banjac gledao još kao gimnazijalac u Novom Sadu šezdesetih godina i odao joj je priznanje:
- Meni je izuzetna čast što mi je ovu nagradu ona dodelila, jer ja mislim da je Mira najkompletnija glumica u istoriji srpske glume.
Krajem prošle godine, nakon duže pauze vratio se režiji filmom "Nije loše biti čovek", koji je imao veoma uspešan bioskopski život u domaćim dvoranama, a poredio ga je sa "Sabirnim centrom".
- Kao i moji prethodni filmovi, biće gledan i puno će se vrteti, jer je u tom žanru "verovali ili ne", kao "Sabirni centar". Možete da verujete u tu priču, ali i ne morate. To nadrealno je negde prisutno u svim mojim filmovima. To je nekakva tamna komedija - ni čista drama ni čista komedija. Ovaj film je, nažalost, izašao tokom mera u špicu korone, što ga je omelo da bude još gledaniji. Ali, evo, sada kreću i festivali. Dva dana posle otvaranja Palićkog festivala, film se prikazuje u glavnoj selekciji u Puli, a posle toga ide po svetu - rekao je i dodao: - Kada napravite film, nikada ne znate koliko će biti zanimljiv za 10, 20 ili 30 godina. Naravno, nadate se da će biti.