Srbi i Hrvati u ratu zbog reči - jedna objava otvorila staru raspravu: "Izgleda da još uvek govorimo srpsko-hrvatski"
Iako se nazivi jezika i pojedine reči razlikuju, komentari ispod viralne objave još jednom su pokazali da se stanovnici bivše Jugoslavije bez problema međusobno razumeju, ali da rasprave o jeziku i njegovom nazivu ni danas ne jenjavaju.
Društvenim mrežama proširila se jednostavna jezička igra koja upoređuje hrvatske i srpske nazive za svakodnevne predmete, a umesto bezazlene zabave izazvala je stotine komentara i novu raspravu o tome da li i koliko se jezici zaista razlikuju.
Na Fejsbuk stranici objavljen je niz primera u kojima se upoređuju reči koje se koriste u Hrvatskoj i Srbiji.
Među ponuđenim primerima našli su se nazivi za pantalone ("hlače" i "pantalone"), kaiš ("kaiš" i "remen"), peškir ("ručnik" i "peškir"), kao i kupatilo ("kupatilo" i "kupaonica").
Uz objavu je stajala kratka poruka:
"Bez prepirke – isto značenje, samo druga reč. Uz koju ste vi odrasli?"
Međutim, komentari su brzo pokazali da tema jezika na prostoru bivše Jugoslavije i dalje izaziva veliku pažnju.
Komentari otvorili raspravu o poreklu reči
Mnogi korisnici istakli su da se veliki broj navedenih izraza koristi i u Hrvatskoj i u Srbiji, bez obzira na zvanične standarde.
"Sve te reči se koriste i u hrvatskom i srpskom jeziku", napisao je jedan korisnik.
Drugi su ukazivali na regionalne razlike unutar same Hrvatske.
"Hrvat sam i nikad nisam čuo za remen! To je kaiš", naveo je jedan komentator.
Sličan stav izneo je i korisnik iz Dalmacije:
"U Splitu govorimo sasvim drugačije!"
"Standardni srpski je više turski nego hrvatski"
Posebnu pažnju privukli su komentari koji su se bavili poreklom pojedinih reči.
"Standardni srpski rečnik je više turski nego standardni hrvatski", napisao je jedan korisnik.
Na to su usledili brojni odgovori, pa su pojedini komentatori navodili da i hrvatski i srpski sadrže veliki broj pozajmljenica iz različitih jezika, od turskog i nemačkog do italijanskog i francuskog.
"To je zato što postoji savršeno razumevanje"
Ipak, najveći broj učesnika diskusije složio se da bez obzira na različite nazive, komunikacija između govornika iz Srbije i Hrvatske uglavnom ne predstavlja problem.
"Isto je i pošto postoji savršeno razumevanje između oba", napisao je jedan korisnik.
Jedan komentar posebno je privukao pažnju:
"Izgleda da još uvek govorimo srpsko-hrvatski."
Drugi su isticali da razlike često zavise od regiona, porodičnog porekla i lokalnog govora, pa se pojedine reči mogu čuti sa obe strane granice.
Reči koje su pokrenule debatu
Među izrazima koji su izazvali najviše reakcija našli su se:
- Hlače / pantalone
- Kaiš / remen
- Ručnik / peškir
- Kupaonica / kupatilo
Dok jedni smatraju da su razlike minimalne, drugi tvrde da upravo ovakvi primeri pokazuju bogatstvo različitih jezičkih tradicija na Balkanu.
Jedno je sigurno - jednostavna objava o svakodnevnim rečima uspela je da pokrene raspravu koja je za samo nekoliko dana prikupila veliki broj komentara i reakcija korisnika iz regiona.
