Srpske reči koje se ne mogu prevesti na druge jezike

Srpska nošnja / Izvor: Shutterstock

Većina turcizama se ne može prevesti direktno na druge jezike, osim turcizama, tu spadaju i druge reči.

Srpski jezik ima svoje specifičnosti. Mnoge reči u našem jeziku ostale su još iz davnih perioda i vremena.

Viševekovno prisusustvo Osmanskog carstva ostavilo je veliki pečat u našem jeziku.

Ostali su tzv. turcizmi, odnosno reči koje se upotrebljavaju u Srbiji, a poreklom su iz turskog jezika.

Većina tih turcizama se ne može prevesti direktno na druge jezike. Osim turcizama, tu spadaju i druge reči, pa da počnemo sa spiskom.

Čukunbaba - isto važi i za reči čukundeda, navrdeda, navrbaba, kurđel, askurđel, kurđup, kurđupa..

Vampir - ova naša reč se upotrebljava u mnogim jezicima. "Vampir" je zapravo srbizam koji koriste mnogi narodi u svetu.

Šajkača - sastavni deo tradicije srpskog naroda je šajkača. Zanimljivo je da propisom iz 1870. godine uvedena kao sastavni deo vojničke uniforme.

Šajkača / Izvor: Youtube printscreen/RTS Beogradska hronika Jutarnji program

Šušumiga - ova reč se ne upotrebljava toliko često, a sinonim je za prevrtljivu osobu. Takođe, spada u teško prevodljive reči.

Slava - treći najvažniji porodični praznik kod Srba, odmah posle Vaskrsa i Božića. Ne sreće se kod drugih naroda, pa je sastavni deo specifičnosti i identifikacije srpskog naroda.

Česnica - naziv za okrugli kolač/hleb koji se tradicionalno sprema za božićni doručak. Neizostavni deo pravljenja česnice jeste ubacivanje novčića, a veruje se će onog ko ga izvuče pratiti novčano blagostanje. Isto kao i "česnica" i "pogača" se teže prevodi na ostale jezike.