Veštačka inteligencija u školama: Profesorka Marina razbila najveće strahove nastavnika

U martu ove godine, u okviru tribine u Dom omladine Beograda pod nazivom "O veštačkoj inteligenciji u nastavi jezika, književnosti i prevođenja", profesorka Marina Panić održala je radionicu "Strah (od) VI: Razbijanje straha od VI u učionici". 

Radionica je bila namenjena nastavnicima jezika i književnosti koji žele da razumeju šta veštačka inteligencija zaista jeste, ali i da prevaziđu strahove koji je prate u obrazovnom procesu. 

Kroz konkretne primere iz prakse, učesnici su analizirali ključne dileme koje prate uvođenje veštačke inteligencije u učionicu: gubitak autoriteta nastavnika, netačni ili nepouzdani sadržaji, etička pitanja, prepisivanje i zloupotreba alata i tehnička nesigurnost. 

Kako je istaknuto, cilj radionice bio je da nastavnicima pruži sigurnost i jasnoću; uz poruku da njihovo stručno znanje ne gubi na vrednosti, već postaje još važnije. 

Profesorka Marina Panić podelila je i snažnu poruku na društvenim mrežama koja se dotiče teme veštačke inteligencije i rada nastavnika.

"Svaku tehnološku revoluciju prati strah. A onda – čovek ponovo postane centar sveta. Tako će biti i sada", napisala je ona.

U nastavku je ukazala na ključnu razliku između tehnologije i nastavnika: 

"Veštačka inteligencija može da odgovori na pitanje. Ali nastavnik zna zašto ga učenik nije postavio." 

Ova misao otvorila je i širu debatu: Da li je nastavnik danas važniji nego ikad ili manje potreban? 

"Ako ne mogu da predajem bez tehnologije, možda i treba da me zameni" 

Profesorka Marina je dodatno pojasnila svoj stav, te je naglasila da kvalitet nastavnika ne zavisi od tehnologije, već od njegovog znanja, veštine i praktičnog pristupa učenicima.

"Dobrim nastavnikom me ne čini ekran koji svetli iza mene. Mene dobrim nastavnikom čine pedagogija i metodologija. Ako ja ne mogu da održim predavanje na livadi sa svojim đacima 'na suvo', onda možda nešto, zaista, može da me zameni." 

Ljudski faktor koji tehnologija ne može da zameni 

Posebno je istakla da veštačka inteligencija, uprkos napretku, ne može da prepozna suštinske emocije i potrebe učenika: 

"Deca nekad ćute, a nastavnik zna da li je to bunt, tuga ili povlačenje. To nijedna veštačka inteligencija ne može da prepozna", istakla je profesorka u podeljenom snimku na društvenoj mreži Fejsbuk (pogledajte klikom OVDE).

Profesorka je naglasila da su ljudi oduvek strahovali od promena, ali su upravo iz tih procesa nastale nove društvene discipline.

"Ne mislim da je sve loše u pojavi veštačke inteligencije. Možda zbog toga što sam nastavnik književnosti i što sam čitala "Žerminal" Emila Zole i čitala ono što je bilo u onom vremenu pozitivizma i velikih tehnološko-industrijskih revolucija. Svi smo se plašili tih fabrika i svega toga. Pa se posle toga rodila opet sociologija i psihologija i razvijale se društvene nauke, je l' tako? Zato što smo u vreme korone jako lako mogli da na brzinu naučimo da koristimo razne Zoom-ove i ostale 'umove', ali su nam falili ljudi. I falila su nam pozorišta i falila nam je muzika i falilo nam je ono što u stvari ljude čini ljudima, a to je zajednica", zaključila je profesorka Marina.