Femicid i "Hasanaginica": Profesorka Marina posvetila objavu stradaloj Mostarki i "sestrama koje se po imenu svojih ubica zovu"
Tragično ubistvo devojke u Mostaru podstaklo je profesorku Marinu Panić da potresnim obraćanjem poveže ovaj slučaj femicida sa motivima narodne balade "Hasanaginica" i ukaže na vekovni obrazac nasilja i nepravde prema ženama na Balkanu.
Tridesetdvogodišnja Aldina Jahić ubijena je 16. novembra uveče u Mostaru, nakon što je prethodno trpela pretnje bivšeg partnera. Ovaj zločin još je jedan u nizu slučajeva femicida u Bosni i Hercegovini, gde civilni sektor procenjuje da godišnje bude ubijeno oko 11 žena, dok zvaničnih podataka i dalje nema.
Tragedija koja je potresla region navela je profesorku Marinu Panić da svoju novu objavu na Fejsbuku posveti stradaloj Mostarki, povezujući njen slučaj sa motivima čuvene narodne balade "Hasanaginica".
– Za Aldinu Jahić i sve one sestre koje se po imenu svojih ubica zovu. Toliko – navela je ona na edukativnoj stranici "Profesorka Marina".
Smrt one koja svoje lično ime nema
U emotivnom obraćanju, profesorka je analizirala poziciju žene u "Hasanaginici", te povukla paralelu sa savremenim nasiljem nad ženama.
– "Šta se b'jeli u gori zelenoj? Da l' je snijeg, ili su labudovi?" Jeste li znali da je "Hasanaginica" jedina pesma koja govori o muslimanskoj ženi, u Bosni, ali je po svemu ostalom srpska; i po stilskim figurama, i po tom epskom desetercu, i po svemu ostalom? I šta je ta žena kriva tom svetu u kom se nalazi?"
Profesorka je zatim detaljno prošla kroz motive balade i istakla kako je Hasanaginica kažnjena i odbačena, iako ne postoji krivica koja bi opravdala takvu sudbinu.
– Čega ona ima da se stidi? Šta je razlog njene tolike sramote, pa da ona biva oterana od kuće i od petero dece? – zapitala se i naglasila da deca u epskoj poeziji predstavljaju ženski atribut i simbol majčinstva.
Navela je zatim detalje iz stiha u kojem Hasanaginica, nakon što čuje tutanj konja oko dvora, strahom istrčava napolje, a njene ćerke je mole: "Vrati nam se, mila majko naša. Nije ovo babo Hasanaga, već daidža Pintorović beže." Podsetila je i na trenutak kada sinovi, dok je prate svatovi koje ona ne želi, govore: "Svrati nam se, mila majko naša, da mi tebi užinati damo."
– Šta kaže svetina za nju? 'Dobra kada i od roda dobra, dobru kadu prose sa svih strana, a najviše imotski kadija'. Imotski kadija prosi tuđu ženu, majku petoro dece, jer aga je običan čovek, a Hasanaginica je plemenitog roda - nastavila je profesorka, pa istakla da ni njen brat ne staje u njenu odbranu, već je – zarad porodične časti – uda u roku od sedam dana.
Objavu je završila snažnom rečenicom:
– "I šta je na kraju ubije? Taj metak koji stiže od onog koji je u stvari trebao da bude najviše njen. Po kome se ona zove Hasanaginica. Jer ni svoje lično ime – nema" (pogledajte snimak klikom OVDE).
Na svojoj zvaničnoj stranici Marina Panić podseća da "nastava nije samo posao, već poziv da ostavi trag, da učenici uče ne da bi znali, već da bi razumeli i rasli."
Snaga balade stare duže od tri veka
"Hasanaginica" je srpska narodna balada nastala između 1646. i 1649. godine u Imotskoj krajini. Prenosila se usmeno generacijama sve dok je italijanski putopisac Alberto Fortis nije zapisao 1774. godine u knjizi "Putovanja po Dalmaciji", nazivajući je "morlačkom baladom".
Od tada je prevedena na brojne svetske jezike, a među onima koji su je prevodili nalaze se Gete, Volter Skot, Puškin i Mickjevič.
