Najugroženije zemlje sveta traže 120 milijardi dolara godišnje za zaštitu od klimatskih katastrofa
Ove države zahtevaju da se finansiranje ubuduće odvija preko bespovratnih fondova, umesto kredita koji siromašne zemlje guraju u još dublje dugove.
Na globalnoj klimatskoj konferenciji COP30 izbio je ozbiljan politički pritisak. Države koje su najviše pogođene poplavama, sušama, tropskim olujama i požarima zatražile su da se međunarodna finansijska pomoć za klimatsku adaptaciju utrostruči, sa postojećih 40 milijardi na 120 milijardi dolara godišnje, prenosi Politiko.
Predstavnici malih ostrvskih zemalja, država podsaharske Afrike i siromašnijih delova Azije upozorili su da više ne mogu da se nose sa razornim posledicama klimatskih promena. Kako navode, trenutna sredstva nisu dovoljna ni za osnovnu zaštitu ljudi, imovine i infrastrukture, dok katastrofe postaju sve češće i razornije.
Države zahtevaju da se finansiranje ubuduće odvija preko bespovratnih fondova, umesto kredita koji siromašne zemlje guraju u još dublje dugove. Takođe traže bržu i manje birokratsku proceduru, jer projekti često kasne godinama dok klimatske katastrofe razaraju čitave oblasti.
Posebno je istaknuto da međunarodne institucije, uključujući Zeleni klimatski fond, moraju da preuzmu veći rizik i obezbede stabilno, dugoročno finansiranje. Prema upozorenjima stručnjaka prisutnih na konferenciji, od nivoa ovih ulaganja direktno zavisi budućnost miliona ljudi koji već sada žive na ivici klimatskog kolapsa.
Ovo je jedno od ključnih pitanja oko kojeg se lome pregovori na COP30, a mnoge države su poručile da bez ozbiljnog finansijskog dogovora nema smisla govoriti o klimatskoj pravdi.
