Најугроженије земље света траже 120 милијарди долара годишње за заштиту од климатских катастрофа
Ове државе захтевају да се финансирање убудуће одвија преко бесповратних фондова, уместо кредита који сиромашне земље гурају у још дубље дугове.
На глобалној климатској конференцији ЦОП30 избио је озбиљан политички притисак. Државе које су највише погођене поплавама, сушама, тропским олујама и пожарима затражиле су да се међународна финансијска помоћ за климатску адаптацију утростручи, са постојећих 40 милијарди на 120 милијарди долара годишње, преноси Политико.
Представници малих острвских земаља, држава подсахарске Африке и сиромашнијих делова Азије упозорили су да више не могу да се носе са разорним последицама климатских промена. Како наводе, тренутна средства нису довољна ни за основну заштиту људи, имовине и инфраструктуре, док катастрофе постају све чешће и разорније.
Државе захтевају да се финансирање убудуће одвија преко бесповратних фондова, уместо кредита који сиромашне земље гурају у још дубље дугове. Такође траже бржу и мање бирократску процедуру, јер пројекти често касне годинама док климатске катастрофе разарају читаве области.
Посебно је истакнуто да међународне институције, укључујући Зелени климатски фонд, морају да преузму већи ризик и обезбеде стабилно, дугорочно финансирање. Према упозорењима стручњака присутних на конференцији, од нивоа ових улагања директно зависи будућност милиона људи који већ сада живе на ивици климатског колапса.
Ово је једно од кључних питања око којег се ломе преговори на ЦОП30, а многе државе су поручиле да без озбиљног финансијског договора нема смисла говорити о климатској правди.
