Kapaciteti solarne i vetroenergije u Srbiji premašili jedan gigavat

Prema podacima Ministarstva, od decembra 2024. do novembra 2025. godine ukupni kapaciteti obnovljivih izvora energije, uključujući hidroelektrane, biomasu i biogas, povećani su sa 3,34 na 3,7 gigavata, što predstavlja rast od oko 11 odsto.

U okviru tog rasta, kapaciteti vetroelektrana iznose 824 megavata, što je povećanje od 36 odsto, odnosno 216 megavata, u odnosu na kraj 2024. godine. Solarni kapaciteti, uključujući i prozjumere, porasli su za 80 odsto, sa 178 na 319 megavata.

– Ovo pokazuje da su vetar i solar zajedno za samo godinu dana porasli za 356 megavata, odnosno 45 odsto, i da su premašili 1,14 gigavata, što jasno ukazuje da je energetska tranzicija ušla u fazu punog zamaha – navodi Ministarstvo rudarstva i energetike za portal Zelena Srbija novinske agencije Beta.

Prema preliminarnim procenama u nacrtu Energetskog bilansa, tokom ove godine očekuje se izgradnja oko 180 megavata vetroelektrana i 56 megavata solarnih elektrana, odnosno ukupno 236 megavata novih kapaciteta, uz napomenu da je procena konzervativna i da bi rast mogao biti i veći.

Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP), koji je Srbija usvojila 2024. godine, predviđa da do 2030. godine u zemlji bude instalirano 1,77 gigavata vetroelektrana i 1,73 gigavata solarnih elektrana, odnosno ukupno oko 3,5 gigavata.

Radi podsticanja ulaganja u čiste izvore energije, Ministarstvo je 2023. i 2024. godine raspisalo dva kruga aukcija za dodelu tržišnih premija. U prvom krugu obezbeđeno je 715 megavata novih zelenih kapaciteta i više od 1,1 milijarde evra investicija, dok je u drugom krugu dodeljena podrška za 645 megavata, uz planiranu vrednost investicija od 782 miliona evra.

Ministarstvo navodi da su trenutno u realizaciji projekti sa prvih aukcija iz 2023. godine, kao i da se do 2026. godine očekuje da oko 450 megavata kapaciteta iz aukcija bude priključeno na mrežu.

Prema INEKP-u, Srbija ima cilj da do 2030. godine dostigne 33,6 odsto udela obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije, odnosno 45 odsto u potrošnji električne energije. Za 2025. godinu još nema konačnih podataka, dok je u 2024. udeo OIE u bruto finalnoj potrošnji iznosio 25,8 odsto, a u potrošnji električne energije 32 odsto.

Istovremeno, pored razvoja obnovljivih izvora, Srbija nastavlja ulaganja i u energetsku infrastrukturu za fosilna goriva, prvenstveno gas i naftu. U naredne dve godine planirana je izgradnja dve nove gasne interkonekcije, sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, čime će se obezbediti dodatni pravci snabdevanja iz Južnog gasnog koridora, LNG terminala u Grčkoj i gasovoda BRUA, uz mogućnost budućeg transporta vodonika.

Ministarstvo navodi da Balkanski tok ostaje glavni pravac snabdevanja ruskim gasom, ali da će Srbija kroz dodatne pravce imati mogućnost dopremanja više od četiri milijarde kubnih metara gasa godišnje, što povećava sigurnost snabdevanja.

Kada je reč o nafti, podseća se da je započet projekat izgradnje naftovoda Srbija–Mađarska, koji se ocenjuje kao strateški važan za energetsku sigurnost u narednih 30 do 40 godina. Do sada su završeni studija izvodljivosti i prostorni plan, u toku je izdavanje lokacijskih uslova, a plan je da radovi započnu već ove godine.