Капацитети соларне и ветроенергије у Србији премашили један гигават

Према подацима Министарства, од децембра 2024. до новембра 2025. године укупни капацитети обновљивих извора енергије, укључујући хидроелектране, биомасу и биогас, повећани су са 3,34 на 3,7 гигавата, што представља раст од око 11 одсто.

У оквиру тог раста, капацитети ветроелектрана износе 824 мегавата, што је повећање од 36 одсто, односно 216 мегавата, у односу на крај 2024. године. Соларни капацитети, укључујући и прозјумере, порасли су за 80 одсто, са 178 на 319 мегавата.

– Ово показује да су ветар и солар заједно за само годину дана порасли за 356 мегавата, односно 45 одсто, и да су премашили 1,14 гигавата, што јасно указује да је енергетска транзиција ушла у фазу пуног замаха – наводи Министарство рударства и енергетике за портал Зелена Србија новинске агенције Бета.

Према прелиминарним проценама у нацрту Енергетског биланса, током ове године очекује се изградња око 180 мегавата ветроелектрана и 56 мегавата соларних електрана, односно укупно 236 мегавата нових капацитета, уз напомену да је процена конзервативна и да би раст могао бити и већи.

Интегрисани национални енергетски и климатски план (ИНЕКП), који је Србија усвојила 2024. године, предвиђа да до 2030. године у земљи буде инсталирано 1,77 гигавата ветроелектрана и 1,73 гигавата соларних електрана, односно укупно око 3,5 гигавата.

Ради подстицања улагања у чисте изворе енергије, Министарство је 2023. и 2024. године расписало два круга аукција за доделу тржишних премија. У првом кругу обезбеђено је 715 мегавата нових зелених капацитета и више од 1,1 милијарде евра инвестиција, док је у другом кругу додељена подршка за 645 мегавата, уз планирану вредност инвестиција од 782 милиона евра.

Министарство наводи да су тренутно у реализацији пројекти са првих аукција из 2023. године, као и да се до 2026. године очекује да око 450 мегавата капацитета из аукција буде прикључено на мрежу.

Према ИНЕКП-у, Србија има циљ да до 2030. године достигне 33,6 одсто удела обновљивих извора у бруто финалној потрошњи енергије, односно 45 одсто у потрошњи електричне енергије. За 2025. годину још нема коначних података, док је у 2024. удео ОИЕ у бруто финалној потрошњи износио 25,8 одсто, а у потрошњи електричне енергије 32 одсто.

Истовремено, поред развоја обновљивих извора, Србија наставља улагања и у енергетску инфраструктуру за фосилна горива, првенствено гас и нафту. У наредне две године планирана је изградња две нове гасне интерконекције, са Северном Македонијом и Румунијом, чиме ће се обезбедити додатни правци снабдевања из Јужног гасног коридора, ЛНГ терминала у Грчкој и гасовода БРУА, уз могућност будућег транспорта водоника.

Министарство наводи да Балкански ток остаје главни правац снабдевања руским гасом, али да ће Србија кроз додатне правце имати могућност допремања више од четири милијарде кубних метара гаса годишње, што повећава сигурност снабдевања.

Када је реч о нафти, подсећа се да је започет пројекат изградње нафтовода Србија–Мађарска, који се оцењује као стратешки важан за енергетску сигурност у наредних 30 до 40 година. До сада су завршени студија изводљивости и просторни план, у току је издавање локацијских услова, а план је да радови започну већ ове године.