Miljković o najskupljem transferu u istoriji: "Zvali su me Gospodin milijarda, a taj novac je otišao u Partizan" (VIDEO)
Jedan od najboljih odbojkaša svih vremena, Ivan Miljković gostovao je kod svog nekadašnjeg saigrača Andrije Gerića u podkastu, gde je govorio o svojoj bogatoj karijeri.
Miljković je kao gost podkasta "Priča za medalju" detaljno govorio o prelasku iz Partizana, za koji je igrao od 1996. do 2000. u italijanski klub Lube Mačerata.
- Tri, četiri godine pre 2000, pre nego što sam ja otišao za Italiju, taj klub je ekspresno prelazio iz treće lige u drugu, iz druge u prvu… I onda su agresivno krenuli da investiraju u odbojku generalno, ne bi li napravili značajne rezultate u Italiji. Mene su igrom slučaja prepoznali kao potencijal za duži vremenski period. Još pre osvojenih Olimpijskih igara bio sam prepoznat kao neko ko bi zadovoljio tu poziciju i neko ko će njima na duži vremenski period omogućiti stabilnost. Kad sam osvojio olimpijsko zlato već sam imao potpisan ugovor - rekao je Miljković.
Bivši odbojkaš je otkrio da je bio zadovoljan ovim tranferom.
- To je sada zvanično možda i najskuplji transfer u istoriji odbojke. Zvali su me “mister milijardo”, odnosno gospodin milijarda, jer je tada plaćeno skoro milion maraka, to jest milijarda italijanskih lira u tom trenutku. Taj novac je otišao na račun Odbojkaškog kluba Partizan, koliko se sećam. Ja sam bio u tom momentu zadovoljan. Između OK Partizan i državne zajednice SCG – vođeni su razgovori da ja odem za Budvu. Međutim, ja sam i lično predsedniku države i Budvanske Rivjere gospodinu Maroviću rekao da imam druge planove u svom životu. Drago mi je što me taj klub koji je bio u vrhu SCG odbojke pozvao na razgovor, ali ja sam kao mlad čovek sebi perspektivu želeo da gradim u nekoj drugoj zemlji. Pogotovo u Italiji. To se na kraju obistinilo - izjavio je on.
U italijanskom klubu je u prvom mandatu ostao tri godine, da bi se vratio u sezoni 2015/16.
- Lube je bio spreman da plati obeštećenje. Ponudio mi je ugovor na četiri godine. Još jedna nepoznata stvar je da mi je već nakon prve godine, iako sam imao potpisan ugovor – klub je meni prišao i rekao: ‘Mi smo veoma zadovoljni tobom, spremni smo da ti povećamo ugovor’. Bez ikakvog očekivanja sa moje strane. To mi se prvi put desilo. Kasnije se ispostavilo da sam ostao sedam godina u tom klubu. Svake kalendarske godine u tom klubu, a i tokom cele karijere, sam osvojio minimum jedan trofej - istakao je on i dodao:
- Ja nisam razumeo italijanski jezik tada, nisam ni pratio novine… O tome su mi kasnije pričali i pokazivali mi. Ono što je mene tada zanimalo jeste samo da igram odbojku. Sebe sam zadovoljio time što sam bio u Italiji, to sam želeo kao klinac. Da pružim sve od sebe na treningu i utakmici. Čast mi je bila da budem među najboljim igračima. Svako jutro sam se budio sa motivom da budem bolji od najboljih. To me i krasilo i održavalo do kraja karijere. Naravno, sa 20 godina ja nisam bio ni oduševljen povećanjem ugovora koji su ponudili sami od sebe. Nisam stavljao novac na prvo mesto. To sam i u knjizi napisao. U trenutku odlaska u Italiju nije bilo mobilnih telefona, bili su obični, a tada je veliku ulogu odigrala moja tetka. Ona je našla preko nekih svojih veza broj od Nikola Grbića. Nazvala ga je, našla ga je u Kleku, i pitala šta bi mogao da posavetuje njenog nećaka, pošto ide u Italiju. Ja sam tek tada ušao u reprezentaciju, imao sam prema Nikoli i ostalima poštovanje. On je tada dao pametan savet, koji se posle ispostavio kao veoma bitna stavka tokom cele karijere – da, treba da odeš u Italiju, ali treba i da dobiješ najbolji mogući ugovor koji možeš jer taj prvi ti predstavlja reper za sve ostale ugovore. Nisu bili novci najbitniji, ali imali su određenu težinu jer ipak tu prelaziš iz priče da ja to igram iz ljubavi u priču – igram iz ljubavi, ali su i pare počele da budu bitne.
