Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

НАГЛИ СКОК: Нова брига за потрошаче - колико ћемо убудуће плаћати зејтин?

04.09.2021. 11:12
Пише:
Србија Данас/24 седам
Zejtin
Зејтин / Извор: Профимедиа

Јестиво уље је већ прескупо у радњама а стари род сунцокрета се данас, пред жетву плаћа много више него прошле године па је питање само колико ће још. Цена ће сигурно ићи горе кочити цена

Оно што се ових дана догађа на тржишту сунцокрета у Србији  и региону требало би да забрине сваког потрошача који већ гунђа због превисоких цена јестивог уља у продавницама.

У ОВОЈ СРЕМСКОЈ ОПШТИНИ ПОСЛА ИМА ПРЕКО ГЛАВЕ: Фирме се отимају за раднике, у просеку се свака друга кућа бави бизнисом

У ОВОЈ СРЕМСКОЈ ОПШТИНИ ПОСЛА ИМА ПРЕКО ГЛАВЕ: Фирме се отимају за раднике, у просеку се свака друга кућа бави бизнисом

ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР "ТЕЛЕКОМ СРБИЈА" ЛУЧИЋ: Зарађујемо четири пута више него прошле године

ГЕНЕРАЛНИ ДИРЕКТОР "ТЕЛЕКОМ СРБИЈА" ЛУЧИЋ: Зарађујемо четири пута више него прошле године

НОВА ПРАВИЛА ЗА ТАКСИСТЕ! Старт ће сада бити ПАПРЕН, сва возила ће бити у белој боји?

НОВА ПРАВИЛА ЗА ТАКСИСТЕ! Старт ће сада бити ПАПРЕН, сва возила ће бити у белој боји?

Цена сунцокрета која се ових дана постиже, и то пре жетве која је тренутно одложена због кишног времена,  просто је невероватна. На ионако велику цену из прошле године, ове се сунцокрет плаћа још 56 одсто више. А када се од тог сунцокрета направи уље, оно сигурно неће задржати ни ову "папрену" цену од 160 до чак 200 динара, колико се виђа по рафовима српских супермаркета.

– Цена ће сигурно ићи навише, јер то су домаћи уљари већ тихо и најавили. Ако се непосредно пре жетве плаћа за килограм сунцокрета 55 или 56 динара, што је много више него прошле године када је такође вила „јака“ цена, онда можемо да будемо сигурни да ће крајњи производ поскупети – каже за 24седам Жарко Галетин, агроекономски стручњак и некадашњи дугогодишњи директор Продуктне берзе у Новом Саду.

Прошлог септембра, у време после жетве, сунцокрет се у Србији плаћао 36 динара за килограм (без ПДВ).

Ваљда неће толико…

Колико ће поскупљење бити не зна се, али ако се поиграмо бројкама и од актуелне просечне цене зејтина по радњама од 180 динара за литар одузмемо ПДВ (10% на јестиво уље) а онда одузмемо половина као трошкове који нису везани за сировину, са повећањем остатка за 56 одсто, дођемо на малопродајну цену од 230 динара за литар.

- Зејтин ће сигурно поскупети али сигурно не у проценту у ком поскупљује сировина. Уљари су ту веома ажурни, нису као пекари који годинама не повећавају цене хлеба без обзира како се креће пшенице. Фабрике обично имају аргумент да спусте цене у откупу „претњом“ увоза сировог уља из региона али сада су цене свуда високе и то "не пали" - објашњава Галетин.

Suncokret
Сунцокрет / Извор: Профимедиа

Рекордне цене

Сунцокрет се ових дана на тржишту продаје по рекордним ценама од више од 470 евра по тони а поједини продавци траже и 480 евра јер га нема довољно.

Милош Јањић, директора Продуктне берзе, за "Вечерње новости" је рекао да се не зна колико ће цена расти ни код нас ни у региону, и да је реално да поскупи и уље.

- Србија тренутно има конкурентне цене уља у региону, јер се, према нашим анализама, литар сунцокретовог уља у Бугарској, преведено у нашу валуту, креће између 150 и 180, Хрватској 190 и 250, Северној Македонији 21 до 220 динара а у Мађарској  200 до 250 динара - каже Урош Кандић, државни секретар у Министарству трговине.

За цену уља у Србији је референтно тржиште у црноморском региону, а тамо је сирово сунцокретово уље сада на нивоу од 1.300 до 1.330 долара по тони. А та цена је још и мања од оне која је била на пролеће - 1.600 долара по тони.

Жарко Галетин каже да потрошачи у Србији морају да се помире с тим да се налазе у периоду високих цена хране, како меса тако и све друге.

- Држава би требало да поведе рачуна и о увозу, да нам се не догађа да као земља извозимо кукуруз, као храну за свиње а онда увозимо то месо из Хрватске и Македоније уместо да подстичемо нашу производњу. Или да извозимо пшеницу а онда купујемо у трговинским ланцима туђ хлеб - напомиње Галетин