Како до бољег места на Шангајској листи: Професор Раденовић открио рецепт за побољшање позиције Србије
Када би они који су у најбољим годинама, рекао је професор, објавили један до два научна рада годишње БУ би процветао.
Један од најцитиранијих математичара света, професор Стојан Раденовић данас је у разговору са председником Александром Вучићем, као решење за бољу позицију наше науке у свету предложио већу подршку младим научницима и укидање пројектног финансирања, уместо којег би, сматра, било подстицајно појединачно награђивање.
"Учинићемо СВЕ да паметни људи ОСТАНУ У СРБИЈИ" Завршен састанак председника Вучића и професора Раденовића (ФОТО)
Ко је професор Раденовић ког Вучић хоће да ВРАТИ У СРБИЈУ? Радове писао у подруму а по ОВОМЕ се убрајао међу 100 математичара света
Професор, захваљујући којем је Београдски универизтет у претходном периоду био на вишој позицији на престижној Шангајској листи, предложио је и да се научници који раде на иностраним универизтетима финансијски подстакну да своје радове потписују за српске универзитете.
Како је рекао, држава би могла да издвоји 1.000 до 1.500 долара, како би наши млади научници по светским универзитетима стављали "београдску адресу" на своје радове, чиме би допринели бољем положају универзитета, иако не живе у Србији. Као примере, навео је др Петра Марковића, за којег је рекао да је "бисер", а који је, каже, много млађи, али по којем Србију знају по њему у сверту, као и по Стеви Тодорчевићу, Величковићу и другима.
На ове речи професора, председник је одмах наложио министру просвете Младену Шарчевићу да у оквиру буџета његовог министарства издвоји посебан део за финансирање за Шангајску листу, који ће укључивати средства за научне радове који долазе "споља", а код којих ће у потпису стајати и српски универзитети.
Раденовић, иначе пензионер, научне радове пише у подрумским просторијама зграде у којој станује на Врачару. Каже да му радни простор није важан, јер писање научних радова захтева, пре свега, велику посвећеност, а то може да се оствари и у подруму или било где. Он је додао да је борба да се нађете на листи најцитиранијих аутора као борба у тенису.
- Ја се трудим и имам амбиције, рекао је професор и додао да је за њега велико признање то што га је позвао председник Србије.
- Нису ми се баш ноге одсекле, али много је за мене да је председник нашао времена да ме зове из Њујорка, описао је своју реакцију професор, када га је Вучић позвао током своје посете Њујорку.
Професор је председнику скренуо пажњу да он већ стар и да позиција БУ на Шангајскох листи не траба да зависи, како је рекао, од једног старца и да је важно подржати и мотивисати младе научнике са којима и он сарађује.
Навео је да он у Србији има 65 коаутора у заједничким радовима.
- Ванреди професори, доценти морају да се труде, ја сам на заласку, а они су у најбољим годинама, рекао је он и додао да би се, уколико би трећина редовних професора БУ објавила један до два научна рада годишње, Србија вратила на високо место на престижној Шангахској листи.
Професор сматра да пројектно финасирање спутава младе научнике, гуши их.
НАЈИСПЛАТИВИЈЕ ЗАНИМАЊЕ, а није ИТ, мало људи изабере ову професију, плата неколико хиљада евра
СТУДЕНТСКЕ МУКЕ: Због којих предмета никако не могу да дипломирају?
ПОЧИЊЕ ДРУГИ УПИСНИ РОК ЗА БРУЦОШЕ: Највише слободних места на Филолошком и Економском факултету
- Укинуо бих пројекте, ту се стварају центри моћи, гуше млади научници, све се разводни, каже он и предлаже финансирање један на према један.
Он сматра да је за научнике подстицај када су директно плаћени за рад или истраживање које су објавили.
Професор Раденовић је један од најцитиранијих математичара света и раније је научне радове потписивао за Универзитет у Београду, али га је у међувремену ангажовао Универзитет краљ Сауд у Саудијској Арабији да за њих потписује научне радове.
Хтели секирама против топова: Зашто је ова битка СРПСКЕ ВОЈСКЕ посебна? (ВИДЕО)