Како је нови Закон о високом образовању учинио високе школе неатрактивним за будуће студенте?

студенти / Извор: Србија Данас

Након пар година од усвајања Закона о високом образовању могу се видети резултати Закона и његов утицај на високо образовање у Србији.

Нови Закон о високом образовању је више школе променио у високе школе и онемогућио је да се студенти након завршене високе школе уписују на четврту годину сродних факултета, где завршавају четврту годину и стичу факултетске диплома.

Уписивање више школе је била одлична прилика за неког ко није у одличним материјалним условима и ко није у прилици да га родитељи издржавају минимум четири године док студира, а то је умело да се развуче и коју годину дуже. Овако су студенти виших школа имали прилику да заврше школовање за три године и да након тога почну да раде, а касније се дошколују и заврше четврту годину факултета.

ЂАКЕ ОД СЕПТЕМБРА ЧЕКАЈУ ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ: Петица више неће бити највиша оцена

СРБИЈА ПОЧИЊЕ СА КОМБИНОВАНИМ МОДЕЛОМ НАСТАВЕ: Откривени детаљи како ће изгледати настава у септембру

Памет у главу да не платите "ТАКСУ НА ЛЕЊОСТ": ПАЗИТЕ ГДЕ ПОДИЖЕТЕ НОВАЦ! Није сваки банкомат ИСТИ

Често су студент виших школа и после друге године почињали да раде како би имали финансијке услове да заврше школовање. Да је Закон о високом образовању учинио високе школе апсолутно незанимљивим будућим студентима говори и чињеница да се на државне високе школе у школску 2016/17 први пут уписало 12.435 студената, а да је тај број у школској 2018/19 години износио 10.239 студената, а 2019/20 школске године само 7.811 студената што представља пад од 40 процената.

Толики пад студената не може да се објасни мањим бројем студената који уписују факултете и високе школе услед смањеног наталита, јер је у истом период укупан број студената који је уписао факултете и високе школе мањи за мало више од 10 процената.

Високе медицинске школе су једине које су остале атрактивне будућим студентима јер на факултетима не постоји одговарајућа понуда за тај образовни профил.

Данас кад студент треба да бира између високе школе и факултета његов избор ће логично пасти на уписивање факултета јер је годину дана дуже, али има могућност стицања факултетске диплома које ће му у даљој каријери много више значити од диплома високе школе која се све мање признаје јер се траже факултетске дипломе за већину занимања.

За многа радна места више није ни довољна факултетска диплома већ се траже и дипломе мастер студија. Због тога зашто би се студент ограничавао за цео живот уписујући и завршавајући високу школу, која му у будућности може бити прекретница у даљем професионалном развоју.

Колико је ситуација лоша у високим школама говори и чињеница да је након усвајања новог Закона о високом образовању дошао на ред и укрупњавање високих школа у академије струковних студија.

Ако узмемо на пример високе пословне школе и студента који стиче знање економиста који никако не може да постане дипломирани економиста сем да упише факултет од прве године, губи се комплетни смисао студирања на високој школи. Студијски програми који се студирају су скоро идентичним студијским програмима на сродним факултетима само трају три године уместо четири године.

СВЕТСКИ ТРЕНД ЗАМЕНИЋЕ КЛАСИЧНА ПУТОВАЊА? Кампери постају све популарнији, а Србија има непроцењиву шансу