"НАСТАВНИЦИ РАДЕ ОД ЈУТРА ДО СУТРА" Немају сви ђаци исте услове за школовање, који су највећи проблеми онлајн наставе?
Прва недеља ће тек показати колико је ситуација на терену заиста добра.
Иако је непосредна настава најбољи облик наставе, а настава на даљину добра допуна класичне наставе, школски систем у Србији ипак функционише, оценила је гостујући у Јутарњем програму Миленија Симић Миладиновић, новинарка Политике, која прати просвету.
НОВЕ, ОШТРИЈЕ МЕРЕ СУ НА СТОЛУ! Министар Ружић објаснио зашто је против онлајн наставе за млађе разреде
ЈОШ ТРИ НЕДЕЉЕ ДО КРАЈА ПОЛУГОДИШТА, А ОЦЕНЕ ВЕЋ ЗАКЉУЧЕНЕ: Ђаци оцењени само два пута, родитељи бесни
МОЖЕ ДОЋИ ДО ЗАТВАРАЊА СВИХ ШКОЛА У СРБИЈИ? Огласило се Министарство просвете, ствар је јасна
Миленија Симић Миладиновић наводи да је још раније указивано да је прелазак на онлајн наставу најлошији модел, али да су с друге стране надлежни уверавали да је систем за такав начин рада асполутно спреман.
Прва недеља ће тек показати колико је ситуација на терену заиста добра.
- Различита су искуства. Јесу се школе определиле за системе управљања учењем, али колико ће оне бити у могућности да са тим системима које имају и располажу омогуће једнако образовање, једнаке могућности за сву децу, то ће се тек видети - каже Симић Миладиновић.
Она подсећа да је већина учитеља одлучна да деца не изгубе ниједан час и да су врло посвећени, пожртвовани, као и да прихватају да раде прековремено.
- Имамо учитељице које у првој смени раде са својим одељењем, прво са једним групом, па са другом, па са оном децом која су родитељском одлуком на онлајн настави, а да онда у поподневној смени мењају своју колегиницу која је из ковид оправданих разлога на боловању. Раде од јутра до сутра - истиче новинарка Политке.
Према њеним речима, у овом тренутку сви раде где стигну, па су директори школа који све организују прави хероји.
Немају сви ђаци исте услове за учење
Иако званична статистика потврђује да највећи број ученика има могућност да испрати наставу на даљину, питање је колико је систем у могућности да обезбеди свим ђацима једнаке услове за школовање.
- Имамо ђаке који носе са собом лаптоп по дворишту, тражећи сигнал за интерет не би ли послали одговор својим учитељима и наставницма у гугл учионицу. Дакле, питање је колико је систем у могућности да обезбеди свим ђацима једнаке услове за школовање. Можда ће већина моћи да прати онаљан наставу користећи сва рапсоложива средства, али имаћемо и ону децу која можда немају ни телевизор у кући, којој ће наставници морати да припремее штампане материјале, који ће такође у писаној форми одговарати на захтеве својих наставника или ће разговарати с њима телефоном - истиче Миленија Симић Миладиновић.
Треба узети у обзир колико је породица у Србији у којима има више ученика, јер у овом тренутку треба сви да буду у реалном времену у својим онлајн учионицама, као и да ли деца имају техничке могућности, да ли имају простора да се склоне у своју собу.
- Замислимо ситуацију да су у породици два просветна радника која морају са својим ђацима да буду на вези, дакле ту ће бити потешкоћа - додаје Симић Миладиновић.
Да ли ће сви ђаци бити оцењени?
До краја првог полугодишта остало је још три недеље, што није много и не треба се чудити што неки наставници већ закљујучују оцене.
- Прво полуогдиште је драстично скраћено. Прво тромесечје је трајало десет недеља, друго траје свега пет, од тога имамо три пред нама које ће бити онлајн. Наставници су на основу непосреног рада с децом, на основу онлајна имали довољно времена да изведу оцене, а да би се извела закључна оцена, узимају се у обзир све те оцене - навела је наша саговрница и додала да ће бити сигурно ученика који због одсуства не могу да буду оцењени.
Миленија Симић Миладиновић закључује да је реч о крајње атипичном полугодишту у раљама епидемије и да ће рупа у знању бити, али да ће моћи да се надокнаде кад се ђаци врате у школске клупе.