НЕДОУМИЦА ВИШЕ НЕМА: Одлучено је шта ће ђаци основних и средњих школи читати као лектире ове године
Почетак школске године се ближи, настава се организује на другачији начин, али многе ствари остају исте.
Међу њима је и лектира. У целом свету ђаци читају Шекспира, Чехова и своје домаће књижевнике.
Недоумица о томе који ће се наши писци наћи у лектирама за основну и средњу школу више нема.
ДОБРО ДЕЛО: Александар је завршио школу у Србији, сада је успешан у свету и жели да помогне ђацима из своје земље!
Лепе вести стижу из Београда: Ове године 1.000 првака више него пре 10 година
ОБРАЗОВНЕ УСТАНОВЕ ЧЕКАЈУ ДАЉЕ ИНСТРУКЦИЈЕ: Шта ће бити са оном децом која имају симптоме короне?
- Врло је важно да су враћени неки садржаји као што је рецимо Гундулић, наравно Десанка Максимовић и њена једна од кључних збирки савремене српске поезије Тражим помиловање, али и други садржаји који воде рачуна о историји српске књижевности али и о њеном духовном опсегу, Бранко Ћопић, што су враћени наши савремени класици као што је Душан Ковачевић и слично - каже проф. др Бошко Сувајџић, шеф Катедре за српску књижевсност на Филолошком факултету.
Виолета Кецман, професорка српског језика у Петој београдској гимназији додаје да постоји национална стратегија читања и уопште развијања културе која обухвата један значајан број дела која су важна за национални идентитет, за упознавање ученика са оним што је национално наслеђе и за развијање љубави према матерњем језику, развијање родољубивих осећања...
Пред наставницима и професорима нимало лак задатак. Како ђацима у ери дигиталне културе, кратких форми, видео-клипова омилити књигу.
- Настава сада има пред собом један велики изазов, а то је како да научи ученике да задрже пажњу, и да пред линеарним текстом, какав је текст на једној откуцаној или написаној страници не жури и не прелеће преко њега вертикално, већ да доживе дубинско читање да разматрају о ономе што су прочитали, да промишљају и да сами изводе закључке. Тек на тај начин можемо да говоримо о правом ефекту читања - истиче Виолета Кецман.
А да би било ефеката мора се наћи баланс, сматрају стручњаци. Мало мање сати проведених на интернету, читање књига у породици и повећан број часова матерњег језика.
- Ја мислим да је потпуно у складу са временом да ИТ предмети, програмирање имају своје место, али је такође важно и испоставило се да је важно за све сегменте нашег друштва да програми не морају имати надпредметни значај као у неким земљама, у Русији на пример. Али програм матерњег језика и књижевности и математике, свакако су базични, то је тај неки темељ - наводи Сувајџић.
Чињеница је да је све теже задржати пажњу на садржајима који нису кратке форме. Многи научници у свету, неуролингвисти и неуролози, покушавају да нађу одговор на питање шта се то променило код човека у перцепцији књиге, али и филмова, на пример.
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ НА ПРЕСТИЖНОЈ ШАНГАЈСКОЈ ЛИСТИ: Заузео позицију између 401. и 500. места
Како да спречимо епидемију у школама? Др Тиодоровић је одговорио на питање које мучи све родитеље
ШАРЧЕВИЋ СЕ САСТАО СА ПРЕДСТАВНИЦИМА СИНДИКАТА: Неће бити рада преко норме и додатног оптерећења наставника
ДНЕВНИЦА 3.500 ДИНАРА, АЛИ НЕМА КО ДА РАДИ: Месечно од ових послова у Србији могу да се зараде три ДОКТОРСКЕ ПЛАТЕ
ПРЕДСТАВЉЕН ДЕТАЉАН ПЛАН ЗА ЈЕСЕН! Настава у средњим школама ће се одвијати по ОВОМ ПРИНЦИПУ