Шта је ТИХИ ОТКАЗ – феномен који је преплавио генерацију З? Да ли је ОВО ПОНАШАЊЕ одраз исцрпљене, престрављене радне снаге?
Иако је тешко тихи отказ одредити као посебност генерације З, на темељу ових елемената можете да препознате да ли сте и ви у категорији оних који га практикују.
Осим што се на послу не трудите и не улажете у нова знања и вештине, не желите да прихватите ни вишак посла уколико вам послодавац не мисли да вам плати. Тихи отказ је нови појам који се појавио на ТикТоку и односи се на млађе запослене, а свако га описује на свој начин.
CareerContessa истражује тај нови тренд у пословању који глобално узима маха, те истовремено нуди објашњења што за припаднике генерације З појам тихог отказа заправо значи.
ПЛАТА ОД 1.000 ДО 1.500 ЕВРА! Ово занимање је дефицитарно у Србији, зашто млади неће да раде?
НЕМА ДОВОЉНО ЉУДИ, ДОЛАЗЕ РАДНИЦИ ИЗ БАНГЛАДЕША: У Србији све већа потражња за овим послом, дневница и до 45 евра
ТРИ БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ ПРЕМАШУЈУ ПРИМАЊА ОД 100.000 ДИНАРА: Погледајте где су плате највеће, а где најмање
Сваки наслов који тврди да је одређена генерација група неприлагођених појединаца није поштен. Једнако као што се миленијалцима намеће кривица за кризу са ценама некретнина и лошом демографском сликом, припадницима генерације З често се приписује особина да уништавају своја радна места. Иако је тешко тихи отказ одредити као посебност генерације З, на темељу ових елемената можете да препознате да ли сте и ви у категорији оних који га практикују.
Елементи тихог отказа
Психички сте се одвојили од посла, састанака и пословне кореспонденције фирме. Осећате се исцрпљено због обима посла, па се стога трудите све мање и заправо немате ентузијазма. Нећкате се да прихватите или једноставно одбијате учествовање у новим пројектима, а посао обављате уз најмању могућу количину труда.
Овај опис могао би да прикаже и човека који је доживио сагоревање, на послу нема довољно изазова или осећа да га је посао исцрпео. Запосленици, посебно они млади, у савременој економији немају посебно срећну позицију јер се стално подсећају да би требало да верују како су срећни што уопште имају прилику да раде, те да би требало да учините све што је у њиховој моћи да задрже посао.
Понекад тај појам "све што је у њиховој моћи" подразумева и послове који су изнад њиховог платног разреда. Можда су припадници генерације З одрастали слушајући приче својих родитеља о нескладу између посла и слободног времена, па не желе да понављају исто. Уместо тога, они стварају здраве границе у равнотежи између пословног и приватног и уништавају културу прекомерног рада која је готово уништила њихове родитеље.
Неки сматрају да тај приступ показује нечију лењост. Ствара се генерацијски јаз у тренутку кад на истом радном месту сусрећете више различитих генерација него икад пре. Али уместо да говоримо о поделама, можда би требало да откријемо начин како боље да сарађујемо.
То је позив на стварање равнотеже између пословног и приватног
Тихи отказ чини се као позив на равнотежу између пословног и приватног живота. У 2020. и 2021. години широм света се јавио изненадни талас отказа. Напослетку, осећајући властиту смртност, чинило се да послодавци слушају своје запосленике. Да, могли бисмо да радимо од куће! Не, то не би уништило нашу продуктивност! Да, то је повећало срећу и здравље! Рад од куће био је сјајан све док више није био једина опција.
Затим је економија почела да тоне. Одједном су сви, од Илона Маска до Малколма Гладвела, истицали жесток став да рад од куће уништава економију.
Тихи отказ је обављање посла с оградом
Зашто бисте морали довршавати посао у паници? Неки су људи тихи отказ назвали много познатијим именом - само обављамо свој посао. Али чини се да је то увредљива идеја у свету који се неуспешно покушава одвојити од ужурбаног начина живота. Зашто једноставно не можемо да радимо свој посао како нам стоји у опису радног места? Зашто не можемо да будемо задовољни на довољно добром послу, зарадити своје плате и живети своје стварне животе изван посла?
Можда, претпостављају људи, тихи отказ подразумева само обављање посла с постављеним границама и оградама. Иако можда желите да будете тимски играч, понекад морате рећи "не" и на послу. Иако можда желите унапређење у будућности, треба ли заиста да жртвујете сате свог слободног времена месечно да бисте га можда, евентуално, потенцијално добили? Можда је тихи отказ протуотров за ужурбани свет и рад који вас исцрпљује све док вам више ништа не остане. Схватили смо то кратко током 2020. године, али како смо то брзо опет заборавили?
Тихи отказ није стваран, али токсична радна места јесу
Све што се описује као ТикТок тренд предодређено је да траје врло кратко. Иако многи говоре о тихом отказу, је ли он заправо стваран? Неки људи кажу да није. Тихи отказ заправо представљају људи који су уморни од лоших шефова, токсичних радних места и потпуно непријатељског радног окружења. Све је то прошло ребрандинг како би се објединило под новим појмом тихог отказа.
То није симптом лености или права. Уместо тога, то је симптом много веће болести која је срж културе фирме, а то води и до последњег мишљења о тој теми.
Тихи отказ је одраз страха запослених у застрашујућој економији
Коначно, можда је тихо одустајање знак уморне, изгореле и престрављене радне снаге. Врло је лако упрети прстом у генерацију и рећи им да су лењи. Истовремено, није лако поштено погледати целу радну снагу како бисмо схватили зашто радимо на начин на који радимо.
- Зашто је време проведено у канцеларији под флуоресцентним светлом у насумичним зградама важније од промишљеног резултата квалитетног рада?
- Зашто је висина плате важнија од учења деце да буду пристојни људи?
- Зашто се толико бојимо да променимо радну културу која функционише само за неколицину привилегованих?
Уместо да проматрају проблематичне генерације на радном месту и понављају мантру како данас више нико не жели да ради, послодавци би можда требало да погледају стопе задржавања запослених, испитати колико су запосленици задовољни радним местом и да с времена на време разговарају с њима..