У СРБИЈИ ПЛАТА ДО 200.000 ДИНАРА! Најтраженији су кадрови из ове струке - занимање које доноси пуно пара
Посао захтева једну битну ствар.
Угоститељство генерално има проблем са радном снагом, а на тржишту рада посебно су дефицитарни кувари. Кадрови којима је та струка занимање су међу најтраженијима, што им омогућава да релативно лако дођу до посла.
Недостатак кувара и све већа потражња за тим кадром у Србији појачани су и тиме што је ово дефицитарно занимање и у многим другим земљама, посебно онима у којима је туризам развијена привредна грана. Управо је то разлог што су главни кувари добро плаћени за посао који обављају.
КОЛИКО ТЕКСТА ЈЕ ДОВОЉНО, КАКВУ СЛИКУ ДА ИЗАБЕРЕМ: Ово су грешке у ЦВ због којих нећете добити посао!
СНЕГ У СРБИЈИ ОТВОРИО МОГУЋНОСТ ЗА ДОБРУ ЗАРАДУ: За само 7 дана рада 25.000 ДИНАРА, али постоји ЈЕДНА МАНА
"НАПАДАЈУ НАС И ПСУЈУ" Корона изнедрила НОВО ЗАНИМАЊЕ У СРБИЈИ: Потражња је ОГРОМНА, а због овога НИКО НЕЋЕ ДА РАДИ
- Плате кувара зависе од пословања самог ресторана, што је опет везано за квалитет кухиње и самог шефа кухиње. Плата главног кувара у Новом Саду се креће од 120.000 до 150.000 динара, у Београду месечна зарада иде до 200.000 динара - каже председник Управног одбора Удружења шефова кувара Србије Горан Радивојевић који је и професор на катедри за гастрономију Природно-математичког факултета у Новом Саду.
Он додаје да су и остали послови у кухињама ресторана солидно плаћени, тако да стручни кувар који самостално обавља посао заради између 60.000 и 90.000 динара.
Саговорник Biznis.rs, који има искуства рада и у кухињи и у образовном систему, као један од кључних проблема у овој области наглашава систем школовања, јер наши програми нису усклађени са трендовима који су тренутно актуелни у гастрономији.
- Посебно је изражен проблем у програму средњих школа и онога што се учи на факултетима и вишим школама. Наставни кадар у средњим школама је углавном без искуства и тешко је очекивати од њих да селектују и припреме квалитетне појединце за рад у струци. Надам се да ће идеја са дуалним образовањем успети да промени тренутну ситуацију - истиче Радивојевић.
Он додаје да испред струковног удружења може да иницира додатни рад на едукацији, усавршавању и да кроз неформално образовање покуша да утиче на квалитет кувара који би после нашли посао у Србији.
- Генерално, када причамо о квалитету у струци, Србија је једна од земаља која има куваре на високом нивоу. Разне околности су утицале на то да један број кувара своју срећу потражи у иностранству, а један број из разних разлога је одлучио да изађе из професије. Кулинарство је јако леп посао, али зна да буде стресан јер си у великом броју случајева у ситуацији да бираш посао или породица - наводи Радивојевић.
Он упозорава да је један од проблема у угоститељству однос послодаваца према запосленима.
- Без обзира на то што смо ми кувари навикли да радимо без радног времена, то се није одразило на однос послодаваца према раднику којег треба да сачува. Не тражи радник увек новчану накнаду, понекад је довољна и реч подршке и људски однос. То су проблеми који притискају куваре. Ако месечно има око 180 радних сати за већину запослених, код кувара број сати иде и до 270 месечно, а велики део фирми, част изузецима, просто не обраћа пажњу на време проведено на послу - објашњава Радивојевић.
Он прецизира да по квалитету наши кувари могу да се пореде са колегама у иностранству, посебно што се у свету школују за уску специјализацију једног посла, док су наши кувари навикли да руководе целокупним процесом рада, од набавке до реализације.
- Сматрам да имамо квалитетних кувара, јер да није тако не би били тражени у свету где су својим радом заслужили места у признатим ресторанима и хотелима - наводи Радивојевић и додаје да похвале за наше ресторане које стижу од реномираних светских институција не треба приписивати само куварима.
- Угоститељски објекат мора да функционише као тим. Заједнички рад екипе која учествује у процесу рада, где све функционише, је кључ успеха - закључује Радивојевић.