ИСКРЕНА ИСПОВЕСТ: Изабрала сам да ПРЕЖИВЉАВАМ У БЕОГРАДУ, уместо да УЖИВАМ У ШВАЈЦАРСКОЈ

Као и већина младих, образованих људи у Србији, након завршеног факултета тражила сам посао. Пријавила сам се на биро, јављала на све могуће огласе, (више ван струке него у њој), углавном ишла на глупаве разговоре за посао и то је трајало скоро две године. Како не бих упала у депресију отишла сам код тетке у Швајцарску на месец дана и помагала јој на послу. За 30 дана зарадила сам онолико колико бих у Србији за 3 и више месеца и сазнала како изгледа бити поштован и цењен, ма чиме се бавио.

СВЕ МАЊЕ ЉУДИ НА БИРОУ! Незапосленост у Србији пала испод 700.000

Као особа која потиче из средине у којој има пуно гастарбајтера (ја нисам имала ту срећу да одем преко, као ни моја породица) имам рођаке у разним земљама Европе. Била сам неколико пута у Француској, Швајцарској, Немачкој, али ме тада није занимао посао већ сам само желела да видим и доживим што више.

НЕМА ШАЛЕ, ОНЕ СУ ПРАВЕ ПРЕДУЗЕТНИЦЕ: Холандске ноћне даме покренуле јединствен пројекат у Европи

Током студирања нисам размишљала да ли ћу наћи посао или не, мој "посао" је био да учим, уживам у свим предностима студента и што пре дипломирам. Када сам завршила факултет, стварност ме је буквално ошамарила. У Београду нисам имала никакву „везу за посао“ или познанство које би ме негде „убацило“. Две године сам се сама трудила да нађем иоле пристојан посао и надала се нечему, а онда се покупила и отишла код тетке у Швајцарску како бих јој помогла и зарадила нешто. Устајале смо у шест, на посао ишле у 7, кући долазиле око 5, 6 поподне... Швајцарци имају ту једночасовну паузу за ручак око поднева, када сви престају са радом, па смо тако и ми.

Тетка је тамо скоро 40 година и ради као кућна помоћница код пар буржујских породица. Поред тога, она и теча одржавају неколико зграда, тако да је посла било "преко главе". Мој посао је био да чистим, бришем прашину, усисавам, перем прозоре, заливам цвеће, траву, почистим лишће испред зграде и слично. Није ми било тешко јер сам знала шта треба да радим и нико ми није „стајао над главом“.Буквално сам „пустила мозак на пашу“ и радила оно што ми се каже.

Тада сам први пут видела шта значи зарадити свој динар (додуше, у питању је био швајцарски франак), али и шта значи поштовати човека као живо биће и његов посао, ма чиме се бавио.

Кад год би ме видео неко од станара у згради, љубазно би ми се јавио, питао ко сам, одакле сам, како се зовем, колико имам година... Француски не знам, али су сви они знали енглески па смо сваки пут разменили по коју реченицу.

ШАМПИОНИ НИСКЕ ИНФЛАЦИЈЕ: Србија прва на листи Светског економског форума

Увек су ми са осмехом на лицу пожелели добро јутро, срећан рад, питали како ми се свиђа Швајцарска... Признајте, када сте ви последњи пут поразговарали са чистачицом у вашој згради? Јер ја то јесам била и ниједног тренутка ме није било стид због тога. Нисам се осећала мање вредном иако су сви били пуни пара, школовани људи, бизнисмени, који ко зна колико зарађују.

Мучило ме је само то што ја никада у својој земљи нећу бити плаћена за посао којим се бавим, поштована и цењена на начин на који то раде у овој обећаној земљи.

Прве две недеље прошле су брзо. Треће недеље почела сам да се осећам као странац, била сам тужна, чезнула сам за Србијом и Београдом где си могао у пола ноћи да изађеш напоље, купиш пицу, где и викедном имаш шта да радиш и где да одеш. У својој земљи сам се једноставно осећала слободно, као свој на своме.

ШЕФ ЗА ПОЖЕЛЕТИ, А ЗАРАЂУЈЕ 9 МИЛИОНА: Овај предузетник увео једну промену и фирма је процветала

Чак ни новац који сам зарадила за тих месец дана није ме убедио да једног дана пожелим да живим у Швици. Искрено, завидим људима који возе скупа кола, живе у великим становима, иду на луксузне одморе, али знам да једва имају времена за себе, породицу, пријатеље... 

Можда сам луда и можда ћу се једног дана кајати што нисам збрисала из ове земље, али изабрала сам да останем у Београду и да се овде борим за себе, свој живот и место под Сунцем. 

КАТОЛИЧКА ЦРКВА ХИТНО ТРАЖИ РАДНИКЕ: Да ли сте икада размишљали о ОВОЈ професији?

Па нада умире последња, зар не? Бар ја тако мислим и даље се надам да ће се нешто променити на боље у овој земљи.... Време ће показати :)