ДАНАК КЛИМАТСКИМ ПРОМЕНАМА! Ако се Земља загреје још само два степена нестаће ПОЛА ВИНОГРАДА

Виноград / Извор: Профимедиа/илустрација

Опстаће само поједине сорте

Научници из Америке и Француске са Националног института за истраживање у пољопривреди објавили су студију која предвиђа нестанак 56 одсто актуелних светских винограда, ако се наша планета загреје за два степена Целзијуса.

ДА ЛИ ЋЕ ВЕГАНСКА ЈАЈА ОСВОЈИТИ ТРЖИШТЕ - Откривамо Вам по чему се РАЗЛИКУЈУ од КОКОШИЈИХ и шта је НАЈБОЉЕ

Да ли ће доћи до ЗАМРЗАВАЊА СТАНАРИНА у Београду? Тренд прате Берлин и Њујорк, а ево да ли је то могуће и у Србији

Да ли ће доћи до ЗАМРЗАВАЊА СТАНАРИНА у Београду? Тренд прате Берлин и Њујорк, а ево да ли је то могуће и у Србији

И ТУРИЗАМ ТРПИ ЗБОГ КОРОНАВИРУСА: Губици се мере милијардама долара!

Они чак предвиђају да ће се Земља загрејати за четири степена што значи изумирање 85 одсто винограда у глобалу. Наравно, климатске промене највише прете Медитерану, те би његове земље могле да остану без 65 процената винограда, док би се на неким винородним подручјима на вишим надморским висинама, могла узгајати винова лоза.

Прелазак на друге сорте

Одговор на ове потенцијалне губитке могао би бити прелазак на узгајање других сорти грожђа чиме би се бројка од 56 процената могла смањити на 24 одсто. Ако говоримо о расту температуре за четири степена, то би значило смањење губитка винограда са 85 на 58 одсто.

Касне сорте и оне које боље подносе врућину, као што су шираз, гренаш и матаро, могле би се више развијати у садашњим винородним подручјима, а данашње ране сорте попут црног бургундца или шардонеа, могле би се проширити у новим регијама.

Више алкохола, а мање киселости у винима

- Грожђе сазрева у условима виших просечних температура, а учесталије су појаве екстремно високих температура и дугих сушних периода што утиче на његово раније сазревање, али и на промене у хемијском саставу вина. Посебно је приметан пораст алкохола у вину, а пад укупне киселости - објашњава хрватска професорка Јасминка Карлоган Контић.

Она наводи да прогнозе јесу драматичне, али да нема разлога за панику.

- Треба имати на уму да је винова лоза врло стара и полиморфна врста, с око 8.000 различитих сорти, која је капацитет за прилагођавање различитим условима околине показала ширењем се из своје "родне" Европе и Западне Азије, на готово све континенте - каже она.

вино / Извор: Профимедиа

Веће шансе имају црна вина

Оно што је очигледно, међутим, јесте да ће се убудуће тражити сорте каснијег сазревања, као и да ће се климатским променама боље прилагодити црне него беле врсте. Оне се, међу собом, разликују и по "пластичности", па су неке адаптивније.

Хрватска професорка каже "да ћемо такве сорте наћи међу онима које и данас сматрамо светским, јер се узгајају у већини виноградских подручја, али је могуће и да неке друге, које су до сада из различитих разлога биле само локално важне, проприме "својства светских сорти".

Климатске промене, узгајање и сазревање грожђа у измењеним околностима захтеваће и измену технолошке производње, како у винограду, тако и у подруму. Извесно је да ће доћи и до промена у карактеристикама вина која су до сада била типична за нека подручја, што не значи да ће бити лошија.

Због коронавируса касне ауто-делови из Кине? ШТЕТА СЕ ВЕЋ МЕРИ СТОТИНАМА МИЛИОНА ЕВРА